Setva je pred vratima – seje li se deklarisano seme ili TAVANUŠA?

Setva je pred vratima – seje li se deklarisano seme ili TAVANUŠA?

Setva pšenice je na samom pragu, a poljoprivrednici se pitaju za koje seme se odlučiti – za deklarisano ili za tavansko seme. Razgovarali smo sa Mihajlom Milanovićem i pokušali da saznamo na koji način razmišlja on ali i njegove kolege i prijatelji.

Deklarisano seme ili tavanuša

Kako nam je Mihajlo objasnio, do sada je uvek sejao deklarisano seme. Međutim, priznaje da nije siguran da li je u pravu. Kako kaže, mnogo ljudi seje tavanušu zbog finansijskog momenta.

Odnos u paritetu je 1:3 ili 1:3,5, dok je ranije bilo 1:2,8 kada su u pitanju strana semena. Domaće sorte bile su u paritetu 1:1,8 ili 1:2. Kako nam je objasnio, toga više nema. Sada su domaće sorte 1:3, dok su uvozne sorte 1:3.

Dosta toga zavisi i od zaštite, čime se štiti to seme. Mihajlo smatra da većina proizvođača itekako zna da zaštiti svoje seme, tako da to ne pravi razliku između deklarisanog semena i tavanuše.

Pojedini proizvođači su prošle godine koristili tavansko seme i imali su prinos od čak 5 tona po jutru, što je izuzetan prinos, a Mihajlo tvrdi da je to upravo zbog dobre zaštite semena. Na taj način se smanjuje razlika u prinosu između dve vrste semena.

Proizvođači obeshrabreni, gledaju kako da prežive

Mihajlo se dotakao i problema sa đubrivom. Kako navodi, imali su situaciju da je đubrivo na deklaraciji jedna priča, dok je na terenu to sasvim druga priča. Zbog svega toga, proizvođači su poprilično obeshrabreni a naročito kada se uzmu u obzir otkupne cene žitarica. Finansijski momenat je sigurno jedan od glavnih razloga zašto se ljudi odlučuju na to da koriste svoje seme.

Poljoprivredni proizvodi su obezvređeni, poljoprivrednici gledaju kako da prežive, naročito nakon zabrane izvoza.

Mihajlo zaključuje da je, s obzirom na trenutnu situaciju koja je veoma loša, setva tavanske pšenice potpuno opravdana, naročito ako se uzme u obzir da kvalitet deklarisanog semena nije zagarantovan.


Mihajlo je takođe primetio da se povećavaju površine pod repicom, a da se suncokret gotovo u potpunosti izbacuje iz plodoreda. Ipak, u kraju u kom Mihajlo obrađuje parcele, pšenica i dalje zauzima veliki deo površina.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica