Tokom razgovora sa stručnim savetodavaocem Eleonorom Onć Jovanović, dati su odgovori na aktuelne sezonske probleme i pitanja. Evo kada je potrebno reagovati u narednom periodu kako biste imali uspešne radove tokom čitave godine. U nastavku imate priliku da saznate i kakve proizvode potrošači žele i kupuju, ali i zbog čega su seoski proizvođači nepravedno zapostavljeni.

Povoljna sezona za sve strne useve

Svi strni usevi su na vreme posejani, pa je bilo dovoljno vremena da se razviju i izbokore, navodi mr Jovanović. Simptomi bolesti nisu evidentirani na pšenici kasnijih rokova setve, a u određenim podnebljima u ranim rokovima setve bilo je tragova sive pegavosti i pepelnice.

“U rano proleće je potrebno da se obiđu parcele i u ranim rokovima setve pregledati polja, i baš tad početi sa suzbijanjem bolesti”, savetuje mr Jovanović i ukazuje na značaj zaštite od bolesti u istom periodu kada se reaguje protiv korova.

Prognoza za ovu godinu je da su ostvareni uslovi za rani prvi tretman protiv korova.

Insekti prenosioci virusa, očekivani s otopljavanjem

U periodu otopljavanja problem može doći i od strane insekata koji mogu, pored sisanja sokova sa biljaka, preneti i pojedine viruse. Da pojava insekata nosi ozbiljan rizik za prinos, pokazuje primer pojave patuljavosti pšenice, na poljima u okolini Beograda, kada je došlo do preoravanja određenih površina zbog ove pojave.

Eleonora savetuje intervenciju insekticidima u jesenjem periodu.

Osnov dobrih prinosa pravilna prihrana pšenice

“Kada je reč o prihrani pšenice, treba je početi početkom februara, na usevima koji su ranijih rokova setve, a onih malo kasnijih, negde sredinom februara. Tada je potrebno dati 2/3 azotnog đubriva, a ostatak dodati  za dve nedelje”, ukazuje mr Jovanović kao važan redosled da bi se pšenica dobro razvila do proleća.

Vraćamo se našem proizvođaču na selu

Sama cena određenih proizvoda u supermarketima pozicionira seoske proizvođače na nezavidnu poziciju, primećuje ona. Ipak, u poslednjim godinama primećuje napredak u odnosu domaćih proizvođača i potrošača, pošto kupci traže proizvode bez aditiva.

U takvom odnosu neposredno stupaju u kontakta sa proizvođačima sa sela, da bi iz prve ruke dobili proizvod nastao prirodnijim putem.

“Ideja je da se napravi jedan odnos između registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i potrošača. U tu svrhu je doneta uredba i ostvarena legalna mogućnost da svi konzumenti dođu do svog proizvođača”, navodi mr Jovanović.

Sagovornik: mr Eleonora Onć Jovanović