Rok za setvu pšenice je počeo. Protekle dve godine su finansijski iscrpele ratare, pa ne čudi što mnogi umesto sertifikovanog planiraju da seju seme ,,sa tavana“. Ipak, stručnjaci upozoravaju da posledice takve odluke mogu sledećeg leta mnogo više da koštaju ratare, jer se u startu mogu očekivati manji prinosi, lošiji kvalitet pšenice, kao i pojava nekih bolesti. Pored toga, verovatno je da će ove jeseni hlebnim zrnom biti zasejane manje površine nego što je to bilo prošle sezone.

Setva pšenice je krenula u Srbiji. Žito se zbog plodoreda mora posejati, ali ovoga puta ima mnogo nepoznatih u jednačini. Ratari se dvoume koje seme da upotrebe, a ne znaju ni koliko će moći veštačkog đubriva da bace.

,,Mi stalno govorimo da poljoprivreda nije previše profitabilna grana, ali sada smo stvarno u velikom minusu. Biće velikih problema sa setvom pšenice, jer mislim da je prvo neće biti puno zasejano, a sa druge strane pošto proizvođači nemaju novca pitanje je i šta će sejati, tj. koliko će biti posejanog zna ‘sa tavana'”, izjavio je Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Većina proizvođača je, kako Jakšić objašnjava, opterećena zaduženjima i kreditima i mnogi nemaju da se razduže kod firmi kod kojih su uzeli repromaterijal, pa tako nisu u situaciji da sada kupe deklarisano seme i đubrivo.

,,Niko ne izbegava da seje kvalitetno seme. Svi mi volimo da nam rodi više i bolje. Ali, nema drugog načina da se zasnuje proizvodnja, kada ljudi nemaju para. Plodored mora da se poštuje. I sada kada nemamo novca za kvalitetno seme, mnogi se odlučuju za ono što imaju“, tvrdi ovaj poljoprivrednik.

,,Pšenica je neophodna da bi zemljište ostalo u kondiciji, da bi se oslobodili trava, da bi se sačuvala struktrura zemljišta. Zbog toga poljoprivrednici svesno seju pšenicu ‘sa tavana’. Ako je proizvođači dobro istretiraju i ako je selektiraju nema preteranog rizika po proizvodnju, ali ako je samo ovako poseju postoji rizik da bude glavničava, da se pojave bolesti, da bude manji rod“, dodaje Jakšić.

Deklarisano seme sve manje traženo

Da upotreba nedeklarisanog semena predstavlja rizik za proizvodnju tvrde i u zadrugama. Dodaju da je prodaja semenske robe ove jeseni izuzetno mala.

,,Mnogi ljudi će doraditi seme u svojoj režiji i sejaće to ‘sa tavana’. Posledica ima dosta. Nekada se desi da se to seme ne istretira dobro, pa se pojavi glavnica. Možda ni nicanje neće biti dobro“, kaže Nandor Vereš, direktor zadruge ,,Agrosoj“ iz Neuzine.

,,Jako je slaba tražnja za deklarisanim semenom, jer je cena pšenice niska, oko 20 dinara, a proizvođači su očekivali bar 30. Ljudi nemaju para i boje se da se zaduže. Prodaja semenske robe i đubriva, kažem, ide jako loše ove godine. Seme ‘sa tavana’ se, inače, dorađuje i koristi iz godine u godinu i to jeste problem, ali sada je, po meni, alarmantno to što mnogi neće ni kombinovana đubriva bacati i to će sigurno biti problem“, dodaje Vereš.

Pšenica će se manje sejati ove sezone

S obzirom na tešku proteklu sezonu, ratari baš i nisu raspoloženi da seju pšenicu.

,,Naši proizvođači se, pre svega, rukovode trenutnom situacijom. Kao što smo prošle godine imali situaciju da je pšenica, pored suncokreta, bila isplativa jer je imala solidan prinos i dobru cenu, ove godine pšenica je imala korektan prinos, ali izuzetno nisku cenu. Odgovor na to se ogleda u setvenim površinama i lično očekujem da pšenica bude posejana na između 550.000 i 600.000 hekatara, što je u odnosu na godinu ranije smanjenje od 15 do 20 posto“, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

,,U principu to nije malo smanjenje, ali po meni ovo i nije neki problem. Ja sam pristalica da se srpski agrar više okrene intenzivnim kulturama. Naša agrarna politika ne upravlja resursima i setvenim površinama na taj način, već se proizvođači od godine do godine okreću kulturi koja im je u prethodnoj godini bila najisplativija. S obzirom na to da pšenica ove godine to nije bila, velika je verovatnoća da će se manje sejati“, dodaje Galetin.

Koji su rizici upotrebe semena ,,sa tavana”?

Nedostatak novca, navodi, poljoprivrednici kompenzuju alternativnim rešenjima kada je reč o agrotehnici. To, svakako, nije dobro.

,,Podaci govore da više od polovine poljoprivrednika seje tzv. tavansko seme, koje je nesertifikovano. To je prvi korak u primeni agrotehnike i ako mi sada na tom prvom koraku podbacimo ne znam kakav prinos možemo da očekujemo sledećeg leta. Neke procene su da nesertifikovano seme u startu nosi 10 do 15 posto manje prinose u odnosu na sertifikovano“, ističe Galetin.

,,Ovo sad mi liči kao da poljoprivrednici prete državi da će sejati nedeklarisano seme. Ja ne kažem da država nema odgovornost za stanje u poljoprivredi, i ne kažem da ona treba da kupuje poljoprivredne proizvode, jer ona nije trgovac, niti time treba da se bavi, ali proizvođači se odlukom da ne seju deklarisano seme ne svete državi, već sebi. Oni će na kraju lošije proći i imati manje prinose“, kaže ovaj agroekonomski analitičar. U strukturi troškova setve pšenice seme je prošle godine učestvovalo sa oko 20%.

,,Ove godine seme jeste skuplje za 20-ak posto zavisno od sorte, ali je mineralno đubrivo pojeftinilo sa 1.000 na 600 evra po toni“, navodi Galetin.

Posledice korišćenja nedeklarisanog semena

Iako se u početku čini da je korišćenje semena „sa tavana“ jeftinije, na kraju se ispostavi da to baš i nije tako.

,,Poljoprivrednici sa takvim semenom i usevom imaju veliku nesigurnost kada je reč o profitu. Ono što je skriveno u semenu i što poljoprivrednici ne vide su bolesti koje se prenose semenom, a koje se korišćenjem sopstvenog semena unose u zemljište. Na taj način se ono kontaminira ne samo jedne proizvodne godine, već za duži vremenski period“, kaže prof. dr Svetlana Balešević Tubić iz Semenarske asocijacije Srbije.

,,I onda poljoprivrednici imaju velika ulaganja u sredstva za zaštitu bilja. To ne uzimaju u obzir na početku sezone kada se opredeljuju da li će zbog cene koristiti sopstveno seme ili sertifikovano“, navodi naša sagovornica.

Semenska proizvodnja je, objašnjava, vrlo specifična i postoje mere u tehnologiji gajenja koje obezbeđujuju sigurnost u proizvodnji.

,,Poljoprivrednici se odlučuju za određenu sortu zbog njenih specifičnih karakteristika i spram toga da li žele pšenicu za sopstvenu proizvodnju ili za prerađivačku industriju. Te karakteristike se gube korišćenjem sopstvenog semena i tada imate pad prinosa, jer nemate seme koje je dobijeno u proverenoj proceduri sertifikacije“, navodi Balešević Tubić.

,,Sertifikovano seme je ispitano i proizvođač može da bude siguran kada je u pitanju kvalitet zrna, energija klijanja, zna koju normu da koristi. Kod nesertifikovanog semena mora da se koristi veća količina, ali nije količina semena za setvu najveća razlika. To je najmanje kada govorimo o proizvodnji, jer kasnije su troškovi mnogo veći“, ističe naša sagovornica.

Deklarisano seme kao investicija, a ne trošak

,,Poljoprivreda je proizvodnja pod otovrenim nebom, a drastične posledice klimatskih promena se mogu jedino oplemenjivanjem ublažiti. Svi oplemenjivači računaju na taj faktor u svojim programima i prave sorte i genotipove koji su tolerantni na klimatske promene i rezistentni na bolesti“, kaže Balešević Tubić.

,,Proizvođači od nedeklarisanog semena dobijaju nekvalitetan proizvod koji teško mogu da prodaju, a mnogi pri zasnivanju proizvodnje ne razmišljaju o tome. Sada i mlinarska industrija, posebno dobro razvijeni privatni mlinovi, sve češće plaćaju pšenicu u otkupu po kvalitetu iako to u državi nije sprovedeno, niti je donet pravilnik za otkup po kvalitetu. Mlinovi su samostalno uveli pravilnike i onda proizvođač koji ima mešavinu sorti, gde se ne zna nutritivni kvalitet nije konkurentan“, objašnjava naša sagovornica.

Prednosti upotrebe sertifikovanog semena, kaže, trebalo bi da prepozna i država, pa da određenim merama podrške podstakne proizvođače koji u proizvodnji ne koriste seme ,,sa tavana“, jer bi tada zarađivala i od većih prinosa i od PDV-a i od rada doradnih centara.

Računica Semenarske asocijacije Srbije pokazuje da je gubitak u budžetu zbog korišćenja nedeklarisanog semena pšenice gotovo 80 miliona evra. Subvencionisanjem upotrebe deklarisanog semena, državi bi svakako ostalo više novca nego što bi iskoristila za isplatu podsticaja poljoprivrednika.

Izvor: RTS