Tokom 2021. godine, bili smo svedoci naglog rasta cena mineralnih đubriva, sa malo ili nimalo nade da će cene pasti. Astronomske cifre znatno su uticale na planiranje prolećne setve i poremetile planove za brojne proizvođače. Ipak neki naši poljoprivrednici bili su vredni i o tome mislili ranije.
Nandor Kovač i Bečeja, kaže da sve što mu je bilo potrebno od repromaterijala nabavljeno odavno: “Sve je što treba je bačeno i zaorano, spremno je za novu poljoprivrednu setvu”, ističe ovaj poljoprivrednik.
Prilog u tome govore i ankete koje su aktulene na našem portalu agromedia.rs, Facebook i Instagram profilu, gde je jedan deo onih koji su glasali odgovorio da je unapred nabavio sav potreban repromaterijal uključujući i đubriva, a i ako već nisu svakako planiraju da to urade. Ipak veliki je broj i onih kojima je ovo poskupljenje napravilo totalnu zbrku.
Sudeći po komentarima na Facebook-u neki su potpuno batalili njive i odustali od ovogodišnje setve pšenice, drugi su drastično smanjili posejane površine, a treći planiraju da pređu na gajenje pčela.
Za mnoge cene đubriva uticaće na čitavu proizvodnju, a Radiša Radisavljević iz sela Medveđa kod Despotovca ističe da će ovo biti izuzetno teška godina za poljoprivrednike, jer je cena azota, kako on kaže “otišla nebu pod oblake” u odnosu na prošlu godinu. Veoma mali broj njih je uspeo da nabavi to letos jer nisu očekivali da će cene toliko skočiti.
Prolećna setva - ©Pixabay
Sa druge strane oni koji su ipak kupili nisu prošli jeftino.
“Tri puta skuplje sam platio, cena đubriva je trostruko poskupela. Ja sam još lane kupio šleper uree za 8 hiljada evra, a ove godine to moram da platim 25 hiljada. Ali ako ne damo, nemamo da dobijemo”, kaže Nandor Kovač iz Bečeja.
Bilo kako bilo naši poljoprivrednici su suočeni sa brojnim pitanjima od toga koji će usev biti najisplativiji, do stavljanja na vagu sve prednosti i nedostatke nabavke stajnjaka u odnosu na kupovinu mineralnog đubriva. Pitanje je – Kako da izvuku maksimum iz đubriva na koje sada troše veliki novac?
Saznajte i:
Cene proizvoda ne mogu da nadomeste cenu proizvodnje, posebno jer je rod prošle godine bio itekako manji, cene đubriva su drastično skočile.
“Nisam toliko vidovit, ali po običaju koliko god je naše tržište slobodno toliko je malo i ograničeno na monopole. A kada imamo monopole neko tu mora da zaradi a neko da bude u gubitku. Mi koji smo mali proizvođači, mi pokupimo ono što nam preostane”, kaže Miroslav Kiš.
Prehrambeni proizvodi - ©Pixabay
Čitava situacija sa nedostatkom đubriva i te kako utiče na svetsko snabdevanje hranom. Naime, sva hrana koju jedemo nalazi se na našim stolovima upravo zahvaljujući azotnim đubrivima koja se koriste u proizvodnji te hrane. A da li će onda država biti od pomoći.
“Ja mislim da će država pomoći, ali da to biti nedovoljno, a samo iskustvo govori da to obično kasni, onda je samo pitanje gde ste vi u svemu tome. Ja sam bacio pola od onoga što sam kupio, ali mi nemamo izvestan i konačan plan od države šta će biti. Nešto će sigurno biti ali sigurno neće biti dovoljno, objašnjava Miroslav Kiš iz Subotice.
Evropa je među regionima koji su najteže pogođeni energetskom krizom, a to se ogleda i u dostupnosti i cenama đubriva. Nedostatak đubriva mogao bi da smanji prinose i kvalitet žitarica u Evropskoj uniji, najvećem svetskom izvozniku pšenice i velikom dobavljaču ječma. Tako su cene pšenice skočile na najviši nivo od 2012, kafa je blizu višegodišnjih maksimuma, a cena kukuruza je takođe skočila. I dok mnogi odbijaju da veruju u to ili čekaju da cene đubriva padnu jedno je sigurno bez mineralnih đubriva nema poljoprivredne proizvodnje, a bez toga nema ni svetske proizvodnje hrane, zaključuje dugogodišnji ratar Nandor Kovač.
Sagovornici: Nandor Kovač iz Bečeja
Radiša Radisavljević iz sela Medveđa kod Despotovca
Miroslav Kiš iz Subotice
Komentari