I dalje je u toku vađenje šećerne repe koje je počelo sredinom avgusta. Interesovalo nas je kakva je situacija sa prinosom kada je o ovoj ratarskoj kulturi reč, premda je za većinu ostalih godina bila, blago rečeno, loša. Odgovore na naša pitanja o šećernoj repi dala je Sanja Mehandžić iz Poljoprivredne stanice Novi Sad.
Foto:Pixabay
Ovogodišnji prinos šećerne repe 55 tona po hektaru
Kako kaže naša sagovornica, imajući u vidu vremenske uslove zastupljene u ovoj godini, šećerna repa je biljna vrsta koja je najbolje podnela hladno proleće i letnje vreline, nije bilo puno presejavanja što se tiče njihovih terena.
„Sasvim sigurno će i kod ove biljne vrste biti odnešen jedan deo prinosa, ali daleko manje u odnosu na kukuruz i soju. Kukuruz će sigurno imati smanjenje prinosa 40 posto, a kod soje će na nekim površinama biti i do 50 posto. Prinosi kod šećerne repe su različiti u zavisnosti od terena i kvaliteta zemljišta na kojem se gaji, dosadašnji rezultati koje imam su da je prosečan prinos 55 tona po hektaru“, rekla je Mehandžić za AGROmedia portal.
MOŽDA VAS ZANIMA
Toplo vreme donelo smanjenje bolesti šećernoj repi
Kada je reč o bolestima, ova godina je bila izuzetno topla pa manje – više ih nije ni bilo u velikoj meri, ističe ona.
Pitali smo je i kako se mogu oceniti ovogodišnji prinosi u odnosu na prethodnu godinu.
„Prošle godine su bili prinosi od 35 do 55 tona po hektaru, čak i do 60, znači prinos se i ove godine kreće oko proseka. Prinos zavisi i od toga kada se seje, kako se radi na parceli, kakav je kvalitet zemlje, ako imate dobrog domaćina i kvalitetnu zemlju kojoj se i daje a ne samo oduzima imaćete otprilike taj prinos“, rekla je naša sagovornica.
Kiše spasile šećernu repu?!
Za kraj istiće da je najvažnija stavka upravo ta da će šećerna repa daleko manje pretrpeti posledice od promena temperatura hladno – toplo. Kiše koje su pale u julu mesecu i koje su uključivale 100 do 140 litara dobro su došle šećernoj repi, dok je za kukuruz i soju tada već bilo kasno, dodaje.
Komentari