Uvođenje E agrara za trezor od 16. marta i istovremeno ukidanje rada uprave za trezore, koja je ranije radila sve poslove za registraciju poljoprivrednih gazdinstava, obnovu registracija, i celokupan posao vezan za isplatu državnih subvencija, u sezoni prolećnih radova i prolećne setve je potpuni promašaj i fijasko državnih organa vlasti.

Ratari su višestruko stresirani prvo nabavkom setvenog i drugog reprodukcionog materijala koji je poskupeo pre svega za srednja i mala poljoprivrednja gazdinstva. Veliki su velikom nabavkom uspeli da rabatom umanje troškove setve i do 30%. Kvalitetno seme je poskupelo 30 – 40%, kompletna hemija, herbicidi i pesticidi su poskupeli 20 – 30%. Postojeća cena evro dizela za poljoprivredu je veča i menja se svakog petka. Jedino veštačko đubrivo nije ove godine poskupelo, jer je prošle godine poskupelo za 300% (UREA) pa su bili u ,,komfor zoni’’ i malo pojeftinili pojedina đubriva. Sve u svemu ovogodišnja prolećna setva biće najskuplja dosad, možda i do 30% od prošlogodišnje skupe setve.

Nasuprot ovome cene žitarica su pale za 40%. Kako sad biti mađioničar i obaviti setvu u ovakvoj situaciji pogotovu kada znamo da su prethodne 2 godine bile sušne. Zaista, zaista vrlo teška situacija – godina za poljoprivrednike.

Ako se pored navedenih problema u prolečnoj setvi doda problematika E-agrara i izostanak isplate subvencija ratarima zbog nespremnosti i neažurnosti nadležnih organa ovogodišnja prolećna setva je skoro nemoguća misija.

Ko je ovo smislio u vreme prolećnih radova ukazuje na to da u potpunosti ne poznaje Agrarnu problematiku zbog nestručnosti u Agraru i u potpunosti ne poznaje Agro rokove i kalendar prolećne setve.

Neusklađenosti E-agrara, koje obavljaju ljudi nestručni i nespremni za ovaj ogroman revolucionaran posao, sa katastrom koji je nespreman za komunikaciju sa njima dovodi do potpune zbunjenosti savetodavaca, a naročito poljoprivrednika, koji su totalno neiformisani i sasvim zbunjeni. Mnogi ovo smatraju da država namerno ovo radi da se obračuna sa poljoprivrednicina i umanje im šanse da ,,prežive’’ i bace ih u pasivan  status – koji u potpunosti onemogućava zakonsko korišćenje državnih podsticaja, ma koliko su podsticaji mali i u odnosu na evropske farmere minorni, pogotovo ako znamo da su granice prema članicama EU potpuno otvorene. Članice EU primaju državne podsticaje po grlu i hektaru od 300 – 600 evra što je 7 – 10 puta više od nas.

Navešćemo samo jedan primer kako je otežano ili možda čak i onemogućeno da ratari koriste subvencije po hektaru:

Od 2004. godine kada je uveden registar poljoprivrednih gazdinstava svi su rešenjem iz katastra mogli da upišu svoje parcele i stekli uslov za državne podsticaje. Od 16. marta ove godine nijedan dokument uprave za trezor više ne važi. Eto kako je izvršena primo- predaja.

Čak i oni koji su od početka roka za obnovu gazdinstava ove godine podneli plan proizvodnje koji je primljem i overen na šalteru i time stekli uslov da dobijanje potvrde o aktivnom statusu – E-agrar ne uvažava te dokumente, a istovremeno nisu sposobni da obave korespondenciju, odnosno elektronsku komunikaciju sa katastrom koji je oznakom NE onemogućio obnovu registracije parcela koje su od 2004 godine mogle da koriste subvencije. To su parcele uglavnom u vlasništvu korisnika podsticaja. Fizički dokaz o postojanju i lična karta sa čipom što omogućava elektronsku komunikaciju i dokaz nisu dosad bili dovoljni da ono NE preinače u DA. Kažu da nisu uneli jedinstveni matični broj građana (JMBG) (KO JE  TO TREBAO DA URADI?).

Zar će zbog neažurnosti ili nesposobnosti nadležnih državnih organa, ove godine poljoprivrednici ostati bez zakonskih državnih subvencija – podsticaja?

Za gore navedene Agrarne Organizacije i Udruženja

Ovlašćeno lice – Jovan Negovan