U Braničevskom okrugu završena je žetva strnih žita. Prema proceni Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac (PSSS) prosečan prinos pšenice je rekordan 5,9 hiljada kilograma po hektaru. Inače, prinosi su se kretali od 3,5 hiljada do 10,5 hiljada kilograma po hektaru.
 

Pojedine sorte uz primenu adekvatne agrotehnike i povoljne vremenske prilike dostigle su svoj genetski potencijal, što se vidi i u ogledu PSSS. Ozima strna žita su bila posejana na 40 hiljada hektara, od čega je 31 hiljada bila pod pšenicom. Proizvodnu 2015/2016. godinu karakterišu povoljni agrometeorološki uslovi. Suma padavina od setve pa do skidanja useva je gotovo 460 milimetara po metru kvadratnom, a s druge strane, raspored padavina je bio dobar, što je i te kako pogodovalo usevima.
 

Možda vas zanima

Čemu se proizvođači pšenice nadaju ove godine?

Ratarstvo

29/08/2020

Zašto je dobro gajiti speltu?

Ratarstvo

17/08/2024

Šta iskusan i uspešan poljoprivrednik savetuje mladima?

Ratarstvo

12/08/2020

U tabeli je prikazana količina padavina od setve do žetve po mesecima. Mesto merenja je Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Požarevac.
 

„Prinos pšenice, najzastupljenije kulture, kretao se od 3,5 do 10,5 hiljada kilograma suvog zrna po hektaru. Prosečan prinos u Braničevskom okrugu iznosi 5.9 hiljada kilograma suvog zrna po hektaru, što se može smatrati rekordnim prosečnim prinosom, jer ovakav prosek dosad nije zabeležen. Na velikom broju površina ubrano je više od 8 hiljada kilograma suvog zrna pšenice po hektaru“, rekla je Jorgovanka Vlajkovac, samostalni savetodavac PSSS Požarevac.
 

„Veliku ulogu u ostvarivanju ovakvih prinosa svakako je odigrao optimalan rok setve. Tu je neizostavna primena pune agrotehnike, sa akcentom na izbalansirano unošenje NPK đubriva, što posebno utiče na prinos, kao i na tretmane zaštite pšenice od korova, štetočina i naročito bolesti. Sortama pšenice pri selekciji je određen genetski potencijal. Ove godine uz adekvatnu agrotehniku i povoljne agrometeorološke uslove izvučen je maksimum iz genetskog potencijala ozime pšenice“, zaključila je gospođa Vlajkovac.

U demo ogledu strnih žita PSSS bila su ozima strna žita iz eminentnih selekcionih kuća: Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, BC Instituta „Zagreb“, „Syngente“ Beograd, „Galenike“ Beograd, „Raiffesen agro“ Beograd, „Limagrain“ Novi Sad i „Agrosave“ Beograd. U ogledu su 21 sorta pšenice, prvi put i jedan hibrid pšenice, po jedna sorta raži i ovsa, četiri sorte ječma i dve tritikalea.
 

Ogled je bio postavljen na ekonomiji Kazneno-popravnog zavoda „Požarevac“ u Zabeli, posejan je na zemljištu tipa smonica, a predusev je bio silažni kukuruz. Pre osnovne obrade (oranje) koja je obavljena u septembru prošle godine, u zemljište je uneto 300 kilograma po hektaru N:P:K (15:15:15). Predsetvena priprema je izvršena tanjiranjem i setvospremanjem, a usevi su posejani 28. oktobra. Uprkos tome što su usevi posejani van optimalnog roka, pri setvi je korišćena adekvatna količina semena preporučena od strane selekcionih kuća za svaku sortu koja je bila u ogledu. Posle setve primenjeno je drljanje i valjanje. Prihranjivanje je obavljeno u dva navrata: 22. februara sa 200 kilograma po hektaru KAN (kalijum-amonijum-nitrat) i 28. marta sa još 100 kilograma po hektaru KAN-a.
 

Savremena konvencionalna poljoprivredna proizvodnja, nažalost, ne može se zamisliti bez primene sredstava za zaštitu bilja. Zaštita useva od korova bolesti i štetočina obavljena je u dva navrata: 4. aprila išlo se sa Granstar ultra 50 grama po hektaru, Acanto 1 litar po hektaru, Fury 150 mililitara po hektaru i Cikocel 2 litra po hektaru, a 9. maja sa Prosarom 1 litar po hektaru i Fastacom 150 mililitara po hektaru.
 

U oblasti zaštite bilja na ogledu je sarađivao diplomirani inženjer Jovica Jurišić, samostalni savetnik za zaštitu bilja u PSSS Požarevac.

Radi preglednosti rezultati demo ogleda ozimih strnih žita u proizvodnoj 2012/2016 godini prikazani su u tabeli.
 

Foto: Elena Marjanović