U biljnoj proizvodnji zemljište predstavlja osnovni resurs. Ipak, ispred poljoprivrednika, a posebno u intezivnoj ratarskoj proizvodnji, postavlja se pitanje: kako ostvariti što veće prinose po jedinici površine, a da pri tom ne dođe do degradacije kvaliteta zemljišta? Sve ovo nas navodi da se upitamo da li je savremen način obrade zemljišta oranjem dobar. Ovo pitanje postavili smo Bogdanu Garalejiću iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe Pančevo.
„Ako govorimo o klasičnom sistemu obrade – oranju, ono je veoma destruktivno za zemljište, kao i nekontrolisana upotreba NPK i azotnih đubriva, a da ne govorim o upotrebi sredstava za zaštitu bilja. Oni zaista degradiraju zemljište i utiču na njega da postane bezlična i beživotna masa“, kaže Bogdan Garalejić iz PSSS Pančevo.
Oni su u ogledu uporedili dve njive: jedna koja se ne obrađuje od 2006. i druga koja se do danas obrađuje plugom. Svaka parcela u ogledu bila je veličine 1,2 hektara. Na obe njive posejani su isti hibridi kukuruza, iste gustine. Nisu koristili NPK ,ni azotna đubriva. Došla je žetva.
„Na njivi koja nije obrađivana prinos je bio oko 8,7 tona po hektaru, a na oranju je bilo između 10-11 tona“, navodi Bogdan i ističe da je te godine pala kiša, ali da nije pala možda bi oranje imalo maksimalnih 6,5 tona, a bez oranja oko 5 tona.
„To znači da, ako ima dovoljnih količina padavina, ne mora da se neki inputi utroše u proizvodnji“, kaže Bogdan i savetuje poljoprivrednike da, ukoliko koriste mineralna đubriva, najpre utvrde stanje na njivama, da obilaze parcele i kontrolišu upotrebu ovih inputa. Takođe, neophodno je da se proverava kako usevi reaguju, šta se dešava. Dakle, znanje je na prvom mestu, a zatim kontrola onoga što imamo, jer neke stvari mogu samo jednom da se urade, tada mogu da budu skupe, ali posle ide samo kontrola.
možda vas zanima
Zašto ratari prelaze na stočarstvo?
22/11/2020
Bogdan nam je to objasnio na konkretnom primeru.
„Kada neko uradi analizu zemljišta i dobije rezultate, kao što je pH (da li je kiselo zemljište ili bazno, alkalno), dobije sadržaj kalcijum-karbonata, sadržaj humusa, ukupan azot, fosfor i kalijum. Od tih 6 elemenata u narednih 12 godina vi ćete analizirati samo fosfor i kalijum“, navodi Bodan.
Prema njegovim rečima, pH zemljišta se ne menja za 10-12 godina ni sa upotrebom đubriva, kao ni sadržaj kalcijum-karbonata. Mala promena humusa nastaje tek za minimum 25 godina.
Obrada zemljišta bez oranja nije novina i mnogi poljoprivrednici već primenjuju ovakav pristup u poljoprivredi. Jedan od njih je i Čaba Bošoš iz mesta Adorjan nedaleko od Kanjiže sa kojim smo letos razgovarali na ovu temu. Upitali smo ga da li je moguće obrađivati zemlju bez oranja?
„Naravno da može! I možemo da postignemo mnogo bolje rezultate nego sa oranjem. Mnogo više uštedimo na gorivu, radnicima i na amortizaciji“, otkriva nam Čaba.
On nam je i objasnio ukratko kako izgleda njihov proces proizvodnje ratarskih kultura bez oranja.
Nakon što „skinu“ kukuruz i kukuruzovinu prolazi sejalica i seje se pšenica. Kod pšenice, ako moraju da prskaju protiv korova – to odrade krajem jula-početkom avgusta. U oktobru jednom istanjiraju njivu. U martu bacaju „veštak“, jednom pređu sa spremačom i opet ide setva kukuruza.
Sagovornici:
dipl. inž. Bogdan Garalejić, PSSS Pančevo
Čaba Bošoš, ratar iz Adorjana
Komentari