Nakon katastrofalno loše godine, druge za redom, poljoprivredna proizvodnja je pod velikim znakom pitanja. Visoki zakupi, niske otkupne cene žitarica, vremenske nepogode i izostanak aktivnije uloge državnih institucija kao podrške, postavlja se pitanje – KAKO DALJE? Razgovarali smo sa Jankom Turčanom iz Stare Pazove kako bismo saznali trenutnu situaciju iz njegovoh ugla, kao i eventualno rešenje problema u kojima domaća poljoprivreda grca.
Visina zakupa problem širom Srbije
Kako Janko objašnjava, još pre nekoliko meseci je bilo nagoveštaja da će biti velikih problema sa zakupom zemljišta. Naime, vlasnici potražuju određene cifre na ime zakupa, koje proizvođači neće moći da plate od svoje zarade. S obzirom na veoma tešku godinu, Janko tvrdi da prosečnom poljoprivredniku, uz sve troškove proizvodnje, neće moći da ostane ni trećina.
Možda vas zanima
Razumevanja od strane zakupodavaca uglavnom nema, pa Janko ne veruje da će mnogi od njih biti spremni da izađu u susret poljoprivrednicima zbog izuzetno teške godine. ,,Mnoge od njih to jednostavno ne interesuje. Ja tražim toliko, ili daj, ili ne daj”, objašnjava Janko.
Najbolji scenario bi bio da se pronađe neki kompromis, mada Janko sumnja da su zakupodavci spremni da izađu proizvođačima u susret. Ne postoji jedinstven stav i rešenje koje bi dovelo do pozitivnog ishoda za obe strane.
Cene zakupa su, kako tvrdi naš sagovornik, prošle godine skočile na nerealan nivo – 350 EUR po katastarskom jutru. Sa prosečnim prinosom pšenice od 5,3 tone po hektaru, računica bi bila da je zarada po jutru svega 100 EUR.
Ima li država sluha da čuje probleme?
Kako Janko objašnjava, država mora nekako da odreaguje i sačuva poljoprivredu kao osnovnu delatnost koja treba da nas prehrani. Država nema sluha za poljoprivrednike, a Janko smatra da je to zbog toga što srljamo u truli, kapitalistički sistem, koji zagovara neke druge vrednosti.
Kakav god sistem bio, mora da da na značaju primarnoj proizvodnji, jer se na njoj temelji ceo lanac delatnosti. Kako Janko objašnjava, ljudi iz državnih institucija su zainteresovani za ragovor sa poljoprivrednicima samo pred izbore, nakon toga se interesovanje ponovo gubi.
Takođe, veliki problem je trenutno nemogućnost proizvođača da ostvare subvencije na ime poljoprivrednog zemljišta koje obrađuju. To pravo ostaje vlasniku zemljišta, iako ga on ne obrađuje već daje u zakup. Država bi u ovom slučaju mogla na jednostavan način da uoči nelogičnosti i koriguje nepravilnosti.
Za sam kraj, Janko je izrazio ozbiljnu zabrinutost za dalji tok poljoprivredne proizvodnje. Nakon dve izuzetno teške godine, on nije siguran kako uopšte nastaviti dalje. Suša je učinila svoje, pa će biti izuzetno teško pripremiti zemljište za narednu setvu. ,,Što kasnija setva, to je sigurnija setva”, savetuje naš sagovornik. ,,Mi na prirodu moramo da se naviknemo, priroda na nas neće”.
Komentari