Zoran Mitrović iz sela Bubanj pored Niša ratarstvom se bavi oko pola veka, a pšenicu i kukuruz gaji na tridesetak hektara. Kako kaže, od ratarstva već neko vreme ne može da se živi, već samo da se preživljava, pa se on, pored ovoga, bavi i stočarstvom.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
„Cela moja porodica je uključena u poljoprivredu i živi se jako teško. Do pre nekoliko godina sam koristio neke podsticaje koje je davala država, sve dok nije počela da uslovljava uplaćivanjem socijalnog i penzionog osiguranja. Sada sam u poljoprivrednoj penziji, pa sve ide malo drugačije“, kaže Mitrović i dodaje da je nekada od poljoprivrede moglo mnogo bolje da se živi.
Koji problemi muče mala poljoprivredna gazdinstva?
„Nekada je poljoprivrednik mogao da radi i da svoj proizvod plasira na tržištu. Sada su nas progutale velike kuće koje uzimaju od seljaka ogromne količine po niskoj ceni, i onda mi nismo konkurentni na pijaci, a za prodaju na pijaci opet treba platiti određene troškove. Kardinalna greška je to što su uništene zadruge. Samo sa zadrugama seljak ima sigurna leđa, ovako je prepušten sam sebi“, kaže naš sagovornik i dodaje da je nesigurna zarada razlog što se sve manje mladih ljudi odlučuje da se bavi poljoprivredom.
Kardinalna greška je to što su uništene zadruge. Samo sa zadrugama seljak ima sigurna leđa, ovako je prepušten sam sebi.
Porodica Mitrović ima odličnu saradnju sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom (PSSS) u Nišu, koja baš na njihovoj parceli izvodi sortne makro oglede. Ti ogledi imaju za cilj da ispitaju produktivna, fiziološka i agronomska svojstva kod hibrida kukuruza i nekih sorti strnih žita.
„Iz godine u godinu pratimo rezultate ovih ogleda i na osnovu njih dajemo preporuke proizvođačima, u zavisnosti od terena, nadmorske visine, tipa zemljišta, agroekoloških uslova, koje hibride kukuruza treba sejati, odnosno koje sorte pšenice ili drugih strnih žita“, objašnjava Saša Stanković, stručni saradnik za ratarstvo u PSSS i dodaje da je cilj ovih ogleda da se u njima prikaže što više vrsta hibrida kako bi se videla razlika između njih, a proizvođači imaju priliku da prate čitavu vegetaciju.
Na teritoriji Nišavskog okruga, koje pokriva PSSS, pod pšenicom je oko 40.000 hektara i isto toliko pod kukuruzom.
Sve što treba da znate o prolećnoj setvi ratarskih kultura
„Ove godine su, zbog loših predsetvenih priprema i setve u jesen, u manjem obimu posejana strna žita, pa se očekuje da setva kukuruza bude u većem obimu nego ranije. Inače, sada je još uvek aktuelna zaštita strnih žita od korova, priprema za setvu kukuruza i drugih jarih useva, kao što je suncokret, a još uvek se seje i lucerka. Preporučujemo da setva kukuruza krene u narednim danima, jer je temperatura zemljišta optimalna“, savetuje Stanković.
Prema njegovim rečima, očekuje se sušna godina, što se već vidi kod strnih žita, naročito kod onih koja su kasnije zasejana i nisu dobro ukorenjena.
„Nedostatak vlage je doveo do toga da biljke budu gladne i pored prihrane, pa imamo situaciju da su usevi bledi, pa čak i žuti. Zbog toga je izuzetno važna ova kiša koja je pala, kao i zbog akumulacije vlage za setvu koja nam predstoji. Za razvoj strnih žita kiša je pala u poslednjem momentu, a usevi koji su ranije posejani su već odreagovali, imaju izuzetno lepu boju i već su u fazi trećeg ili četvrtog kolenca. Od ovih useva se, prema sadašnjem stanju, mogu očekivati dobri prinosi“, najavljuje Stanković.
Komentari