Proso je žitarica koja se pretežno gaji u Indiji, a upotrebljava se za ishranu ljudi i domaćih životinja, a našao je primenu i u industriji piva. Poslednjih godina naročito se govori o upotrebi ove sjajne žitarice u ljudskoj ishrani, što je sasvim razumljivo s obzirom na nutritivne prednosti i blagotvorno dejstvo koje proso ima na zdravlje.
Proizvodnja ove drevne žitarice koju su gajile još stare civilizacije u cilju pravljenja hleba, ima brojne prednosti u odnosu na ostale kulture. Mi vam prenosimo koje su, kao i informacije koje trebate da znate o uzgoju ove žitarice.
MOŽDA VAS ZANIMA
Kako se gaji uljana tikva golica?
04/05/2023
Proso – prednosti upotrebe
Koren ove biljke prodire do čak jedan metar u dubinu, te može da crpi vodu iz dubljih slojeva zemljišta. Zbog svog razvijenog korena, proso se smatra jednom od kultura koja ima najveću otpornost na sušu, može da “preživi” sušu koja traje čak mesec dana, a nakon stabilizacije vremena nastavlja svoj rast kao da se ništa nije dogodilo.
Proso se smatra izvanrednom predkulturom za većinski broj žitarica jer zemljište nakon ove kulture ostaje čisto bez korova i poseduje dobre fizičke karateristike.
Može se pohvaliti visokim genetičkim potencijalom rodnosti, a kako ima kratak vegetacioni period seje se i kao postrni usev. Prednost postrne setve se ogleda u tome što u tom slučaju nema potrebe za upotrebom mineralnih hraniva, proso koristi nutrijente iz zemljišta od prethodne kulture. Zato se preporučuje setva prosa nakon useva koji ostavljaju veliku količinu hraniva u tlu.
Takođe, ukoliko se seje na ovaj način, poljoprivrednici ostvaruju novčani prihod i ako je proizvodnja preduseva bila bezuspešna. Proso može biti treća kultura na godišnjem nivou.
Zrno ove jednogodišnje kulture se može skladištiti dug vremenski period zbog nemogućnosti razvijanja plesni.
Lan, konoplja, spelta, pinjoli, proso – zdravlje u jednoj šaci
Zemljište koje pogoduje prosu
Ova biljka koja se, sudeći po otkrićima arheologa, gajila pre više od 8 milenijuma, nema povećane zahteve prema fizičkim osobinama zemljišta u odnosu na ostale kulture.
Međutim da bi obezbedili stabilne i zadovoljavajuće prinose, izaberite zemljište koje je dobro aerisano, duboko i strukturno, koje karakteriše slabo kisela do neutralna pH vrednost. Za tu svrhu se preporučuju černozem, livadske crnice, gajnjače. Proso se gaji u nizijskim predelima, ali i na uzbrdicama manjih nadmorskih visina.
Setva prosa
Način obrade zemljišta je isti kao i kada je u pitanju kukuruz. Osnovna obrada se obavlja do dubine od 30 centimetara. Ako se uzgaja kao glavni usev prilikom osnovne obrade dodaje se stajnjak.
Prolećna obrada se takođe obavlja da bi se obezbedila mrvičasta struktura zemljišta. Seme, koje je izrazito sitno, polaže se u zemljište na dubinu od 2 do 4 centimetara, ako je glavna setva, u prvoj polovini maja, a ako je u pitanju postrni usev, tokom šestog meseca.
Još jedna prednost uzgoja prosa je ta da njegovo seme uspešno klija i ako je mala vlažnost zemljišta (25 posto od maksimalnog vodnog kapaciteta).
Nakon setve, vrši se valjanje. Najosetlljivija faza u razvitku ove bezglutenske žitarice je upravo početna faza jer sporo raste do faze bokorenja, te može izgubiti bitku sa korovima, zato je potrebna upotreba herbicida.
Kao pogodnim predkulturama prosa smatraju se okopavine, detelinsko – travne smese i zrnene mahunarke, dok bi trebalo izbegavati bundeve.
Proso – zahtevi za svetlošću i temperaturom
Proso je kultura tropskih krajeva te samim tim zahteva veće dnevne temperature koje tokom vegetacionog perioda ne smeju da se spuste ispod 15 – og podeljka, a idealnom temperaturom za klijanje semena smatra se ona od čak 33 stepena. Proso zahteva veliku količinu svetlosti, a preporuka je da se izbegavaju vetroviti tereni.
Iako dobro podnosi sušu, potrebno mu je obezbediti optimalnu količinu vode, naročito u fazi od vlatanja do metličenja, koja iznosi oko 250 mm padavina.
Žetva i upotreba prosa
Žetva prosa obavlja se jednofazno, univerzalnim kombajnima, ili dvofazno kosidbom popreko u odnosu na redove. Nejednako sazreva, a sušenje ne sme da se vrši na temperaturama višim od 40 stepeni. Žetva se vrši kada je središnji deo metlice u fazi druge polovine voštane zrelosti.
Proso je našlo primenu u ishrani stoke gde se kao biljka koristi u zelenom stanju, ili sušena, koristi se neoljušteno zrno koje može biti ili celo ili usitnjeno. Najčešće se kombinuje sa drugim žitaricama koje se takođe upotrebljavaju kao stočna hrana.
Bogat je hranljivim materijama, lako se vari i bezglutenska je namirnica, te ne čudi što njegova popularnost u ljudskoj ishrani sve više raste, naročito među pobornicima zdrave ishrane. Sadrži magnezijum i gvožđe, ali i vitamin B.
Za ljudsku upotrebu se koristi oljušteno zrno, koje se melje u brašno i dodaje pšeničnom brašnu, te se izrađuju različita peciva izuzetne hranljive vrednosti. Ova biljka koja obično doseže visinu oko 100 centimetara se koristi i za pripremu kaša, jer ima slatkast ukus.
Proso i zdravlje
Smatra se da proso ima blagotvoran uticaj na zdravlje, a posebno je primetan pozitivan uticaj na pojedina stanja i probleme:
- Pomaže kod smanjenja nivoa lošeg holesterola u krvi, zahvaljujući biljnim vlaknima i fitinskoj kiselini.
- Nezamenljiva je namirnica kod osoba koje ne tolerišu gluten.
- Obnavlja crevnu floru i normalizuje rad organa za varenje.
- Podiže imunitet i čisti organizam.
- Sadrži magnezijum koji pozitivno deluje na zdrav rad srca, kao i na funkciju nerava.
- Pomaže kod malokrvnosti zbog visokog sadržaja gvožđa u svom sastavu.
- Proso štiti srce i krvne sudove. Obnavlja ćelije i mišićno tkivo.
- Utiče na gustinu kostiju, poboljšava kvalitet zuba, sprečava pojavu avitalnih i krtih zuba. Utiče na kvalitet kose i noktiju.
- Pozitivno utiče na čišćenje jetre.
Da li već koristite ovu čarobnu žitaricu?
Komentari