Prolećna setva je u toku, a oni koji su se odlučili za setvu ranijih kultura kao što su šećerna repa i lucerka, već su odavno zavrnuli rukave. Poljoprivrednici su prionuli na posao, ali ne bez strepnje da li će svojim radom uspeti da makar pokriju troškove prizvodnje, pa je nekoliko udruženja uputilo apel u vidu saopštenja za javnost. Razgovarali smo sa Jovanom Negovanom, predsednikom udruženja ,,Pančevački ratari” i potpisnikom ovog saopštenja, o tome kakva su očekivanja ratara ove sezone, kao i šta ih je navelo da se obrate javnosti.

Prolećna setva – jesenja strepnja

Kako tvrdi naš sagovornik, situacija je veoma neizvesna, a da li će se i na čiju korist ili štetu povući crta, videćemo na jesen. Kako Negovan objašnjava, cene su isuviše niske, pa poljoprivrednici nisu u stanju ni da pokriju troškove proizvodnje. Dakle, više se ni ne govori o dobiti, već o pokrivanju troškova i onog što je uloženo prošle i prethodnih godina.

Jovan nas podseća da je urea pretprošle godine koštala čak 300 EUR po toni.

,,Uložiš toliko, a posle kad dođe vreme da prodaš, cena padne za 100%. Recimo, bilo je njiva gde smo ulagali 170.000 dinara po hektaru, a za dobijenu pšenicu smo u vrh glave mogli da dobijemo 100.000 dinara. Dakle, 70.000 dinara je čist gubitak na troškovima”, objašnjava Negovan.

Kao dodatni problem navodi i problem sa dobijanjem subvencija i kredita. Kako nam je objasnio, njegov sin je pokušao da podigne kredit, mlad je i želeo bi ponovo da uloži u poljoprivrednu proizvodnju. Međutim, pošto nema obrtnih sredstava, na može ni da dobije kredit.

Poljoprivreda u spirali smrti

Na pitanje šta će se desiti na jesen ukoliko cene ostanu na ovom nivou, Negovan nam nije dao optimističan odgovor. Kako tvrdi, ako cene ostanu ovakve kakve su sada, mnogi će morati da objave BANKROT! Do sada se nije o tome mnogo pričalo, jer je ljudima sramno da pričaju da su propali, da su bankrotirali.

Međutim, bez ikakvih mogućnosti za dobijanje kredita, sa potrošenim sredstvima, nagomilanim dugovima, a bez nade da će novi rod makar pokriti cene troškova, poljoprivrednici ulaze u tzv. SPIRALU SMRTI, iz koje više nema spasa.

Bez lažnog optimizma, Negovan tvrdi da nema nade da će biti bolje, a Vlada i nadležni organi ne rade ništa da očuvaju domaću poljoprivrednu proizvodnju.

,,Politika je katastrofalna – oni imaju takvu politiku da nas unište. Ako hoće da nas unište, pa neka kažu javno: ‘ljudi, nemojte više da se bavite poljoprivredom, jer ovo je samouništavajuće. Evo, mi ćemo da kupimo po damping cenama, prodaju Ukrajina, Južna Amerika, Rusija’. Pa neka kupuju po damping cenama! Mi ćemo da napustimo ovo zanimanje i gotovo”, objašnjava Negovan.

Subvencije – stvarnost ili MIT?

Jovan Negovan nema pozitivna iskustva sa obećanim subvencijama, a ni nadu da će po tom pitanju biti bolje.

,,Ni jedan jedini dinar od onih 18.000 direktnih davanja nije legao na račun. Drugo, ovih 17.000, to je toliko neizvesno da ja ne verujem da će od toga išta biti isplaćeno”.

Kako Negovan dodaje, eAgrar ne funkcioniše kako treba kada su u pitanju subvencije za gorivo, pa za sada ispada da sam plaća gorivo po punoj ceni, a radovi ne smeju da stanu.

Situacija je, po njegovom mišljenju, dovedena do samog kraja a poljoprivrednici će uskoro biti primorani da napuste svoje zanimanje i da se odreknu svega što su radili i u šta su ulagali.

Da li će jesen označiti potpuni krah srpske poljoprivrede, ili postoji neki tračak nade za našu, odvajkada najvažniju granu, ostaje da vidimo. Do tada možemo samo da zviždućemo pesmu Nade Topčagić i da pomognemo da se glasovi poput Jovanovog čuju.

Za sam kraj, prenećemo van i saopštenje za javnost koje su objavila tri udruženja: ,,Pančevački Ratari’’ Dolovo, Asocijacija ,,Agrarni Forum’’ Pančevo i Udruženje ,,Građanska Neposlušnost’’ Dolovo.

Saopštenje za javnost

Nije prvoaprilska šala

Ranije se na ovaj datum otvaralo zeleno svetlo za početak Prolećne setve. Sada se o prolećnoj setvi razmišlja samo kao o jednoj mogučnosti, jer zavisi od svežeg novca – kojeg nema. Na ime prošlogodišnji prinos osnovnih ratarskih kultura nije kao ranije ostvario prihod, već gubitak materijalne supstance samo na troškovima proizvodnje od 30-40% usled nelojalnog tržišnog poslovanja, uticaja i grubog upada na naše tržište od strane stranaca u uslovima potpuno otvorenih granica.

U tome je prednjačila Ukrajina koje je prodavala žitarice po ,,damping cenama’’ i srušila normalno funkcionisanje tržišta. Prodaja kukuruza iz Ukrajine po ceni od svega 8 din. kilogram – oborila je cenu našeg kukuruza na duže vreme. Kukuruz sa lagera ako je prodat po 16 din. kilogram nije omogućio ratarima da se adekvatno pripreme za prolećnu setvu. Novac je uglavnom potrošen na tekuće troškove preživljavanja. ,,Mudra’’ EU je uvela carine na Ukrajinske žitarice i uljarice. Naša država nije uvela zabranu uvoza žitarica i uljarica iz Ukrajine kao pojedine zemlje iz EU (Poljska, Slovačka, Mađarska).

U zemljama EU i dalje funkcioniše sistem direktnih davanja po hektaru i grlu stoke. Kod nas se o tome samo priča – usputno na raznim sajmovima i manifestacijama. Novca nema na računima ratara čak ni osnovna davanja po hektaru (18.000 din). o preostalih 17.000 din nema ni govora. Povračaj dela akciza od 50 din po 1 litru goriva – ne može ni biti jer se kupovina evrodizela uopšte ne potvrđuje – registruje. U sandučetu E-agrara poljoprivrednih gazdinstava i ako su računi uredu.

U vezi semena za setvu niko ništa ne zna čak ni institucije. Sve u svemu jedan opšti haos. Katastrofalan odnos državnih organa prema ratarima – kao da poručuje – na vas više ne računamo – mi ćemo uvoziti hranu po ,,damping cenama’’. Ako je tako neka otvoreno kažu i ne plasiraju šarene laže i ne obmanjuju poljoprivrednike koji više ne znaju šta će činiti?
Obnova proizvodnje je nemoguća bez svežeg novca!!!

Za gore pomenute poljoprivredne organizacije –
Predsednik Agro-Ekonomske komisije i ovlašćeno lice
Jovan Negovan