Prosečan prinos raži na području bivše Jugoslavije iznosio je 1,923 t/ha, a svetski prosek je 1,987 t/ha, što znači da se proizvodnji raži u našoj zemlji ne poklanja dovoljno pažnje, kako u pogledu sortimenta tako i u pogledu agrotehnike. Raž ima skromnije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na pšenicu, pa i na ostala prava žita. Za ozimu raž bitna je dovoljna obezbeđenost zemljišta vlagom u jesen kada se ona nalazi u fazi bokorenja.
Raž (Secale cereale L.) je značajna kao hebno žito naročito u severnim područjima bivšeg SSSR-a, severne Evrope (Poljska, Nemačka, Švedska itd). Hleb od raži je ukusan, hranljiv i dugo ostaje svež. Raženi hleb se naročito preporučuje za dijabetičare. Sadrži dovoljnu količinu belančevina i vitamina A,B, E. Odlična je i stočna hrana, bilo za zeleno, bilo u mekinjama, brašnu ili zrnu. Slama je odlična za krovove, izradu šešira, asura i slično. U industriji se zrno koristi i za proizvodnju alkohola, skroba i sirćeta, celuloze, lignina, furfurola i hartije dobrog kvaliteta, a klica u farmaceutskoj industriji.
Možda vas zanima
Kod nas se raž manje gaji od ostalih pravih žitarica, ali se pokazala dobra setva zajedno sa pšenicom u klimatski nepovoljnim uslovima za pšenicu (suražica). Među žitima, raž po površinama zauzima šesto mesto u svetu, i to iza pšenice, kukuruza, pirinča, ječma i ovsa. Primetna je tendencija daljeg smanjenja proizvodnje.
Poreklo raži
Sa gajenjem raži krenulo se kasnije od pšenice i ječma. Prema nekim autorima, današnja raž potiče od Secale montanum čije je poreklo Jugoistočna Evropa (Balkan) i od Secale anatolicum, čije je poreklo iz Sirije, Armenije, Turkestana i stepa Kirgizije. Međutim, kao najverovatniji rodonačelnik današnje raži po Vavilovu je Secale cereale var. Ancestrale, a postojbina joj je oblast Male Azije, jugozapadne Azije i jugistočnog Balkana.
Morfološke osobine
Pri klijanju se pojavljuju 3-4 korenčića. Primarni korenovi prodiru u dubinu do 50 cm.Visine je 60-200 cm, u zavisnosti od sorte i uslova uspevanja. Stablo je ispod klasa obraslo maljama. Ponekad se javlja ljubičasta boja koja potiče od antocijana. List je često pokriven voštanom presvlakom, dok su liske obično široke od 0,5- do 2 cm, a dužina je od 14 do 18 cm.
Useci vretena klasa su maljavi. Na njima se nalazi sedeći klasić, koji ima po dva, a ređe tri ili četiri cveta. Plod donose samo dva cveta u klasiću. Broj klasića kod tetraploidne raži iznosi 30-40, a kod diploidne manje. Pleve su kratke, uzane i zašiljene, ne pokrivaju klasić. Spoljne plevice imaju izražen greben, sa kratkim trnolikim resicama, koje prelaze na osnovu osja.
Biološke osobine
U poređenju sa pšenicom, raž brže raste, ima jači korenov sistem, bolje podnosi sušu, bolje iskorištava hranljive materije iz zemljišta, bolje podnosi niske, ali ne i visoke temperature. Bolje se bokori, ranostasnija je te ranije klasa za 15-20 dana, ali sazreva pre za 7-8 dana. Fiziološko sazrevanje se završava kroz 20-30 dana poslije pune zrelosti.
Raž ima dugi stadijum jarovizacije, koja traje 8-12 dana na temperaturi 5-10oC kod jarih formi, a kod ozimih jarovizacija traje 20-55 dana na temperaturi od 2 do 0oC. Dužina svetlosnog stadijuma je različita i povezana je s geografskim poreklom. Neke sorte traže dužinu osvetljenja 14 časova u toku 10-20 dana, a neke klasaju pri 14-časovnom osvetljenju za 5-10 dana. Bokorenje počinje 2-3 dana posle formiranja trećeg lista, ili 14 -15 dana posle nicanja. Bokorenje najbolje prolazi na srednjoj dnevnoj temperaturi od 12oC,uz povoljnu vlažnost.
Vlatanje počinje rano u proljeće, 17-18 dana poslije kretanja vegetacije, pri srednjim dnevnim temperaturama od 11-12oC. Klasanje u našim uslovima počinje u maju. Ono traje 12-13 dana, pri srednjoj dnevnoj temperaturi od 14 do 15oC.
Cvetanje i oplodnja kod raži nastupa 7-12 dana posle klasanja, a pri povoljnim uslovima kroz 20 dana. Cvetanje traje 10-15 dana. Raž je stranooplodna biljka, pa se oprašivanje obavlja vetrom. Tada je potrebno umereno toplo vreme i povoljna vlažnost vazduha. Ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni, mnogi cvetovi ostaju neoplođeni, a klas ostaje delimično prazan.
Cvetanje i oplodnja je najefikasnija kod temperature 10-14oC. Cvetanje jednog klasa traje 3 dana. U toku dana, najintenzivnije cvetanje je između 7-9 i 16-17 časova. Mlečno stanje raži nastupa kroz mesec dana posle početka cvetanja. Poslije mlečnog stanja, u periodu od 7-8 dana, nastupa voštana zrelost, a puna zrelost nastupa kroz dva meseca posle klasanja.
Za ozimu raž je karakterističan brz rasta biljaka u visinu. Pred klasanje u visini dostižu 5 cm dnevno. Suva masa nadzemnog dela biljke iznosi pri klasanju 32 odsto, pri cvetanju 60 odsto, a u voštanoj zrelosti 99.5 odsto, od maksimalne mase u punoj zrelosti.
Uslovi uspevanja
Raž ima skromnije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na pšenicu, pa i na ostala prava žita. U pogledu temperatura, proizvodni optimum za nicanje raži je 6-12 stepeni (biološki minimum je 1-2 stepena), formiranje vegetatvinih organa 12-16 C (biološki minimum 4-5 C), formiranje generativnih organa i cvetanje 16-20C (biološki minimum 10-12 C) i za plodonošenje i sazrevanje 16-22 C (biološki minimum 10-12 C). Ovakav odnos raži prema temperaturama, omogućava da ona raste i u toku zime. Raž ne izmrzava na -25 C, a najotpornije sorte čak ni na -35 C. Etape organogeneze su slične kao kod pšenice.
Za ozimu raž bitna je dovoljna obezbeđenost zemljišta vlagom u jesen kada se ona nalazi u fazi bokorenja. Inače je ona zbog dobro razvijenog korenovog sistema otporna na sušu.
Raž ima skromne zahteve prema zemljištu. Dobro uspeva na podzolima, peskovitim ilovačama, čak i na čistim peskušama na kojima mogu uspevati samo još lupina i krompir. Ona se može gajiti i na kiselim zemljištima gde je pH – 5,3. Ipak, najbolja zemljišta za raž su čenozemi.
Agrotehnika proizvodnje raži
Gajenje u plodoredu omogućuje stabilne prinose raži. Premda ona ima moćan korenov sistem, pa dobro koristi hraniva iz svih tipova zemljišta, ipak su i za nju, kao i za ostala prava žita, najbolji predusevi kao što su đubrene okopavine i leguminoze. Raž u odnosu na ostala strna žita bolje podnosi ponovljenu setvu, pa se ona u nekim severnim delovima Evrope, na peskovitim zemljištima gaji u monoprodukciji. U Poljskoj, Njemačkoj i uopšte u severnoj Evrop najčešće se gaji u tropoljnom plodoredu: krompir-raž-lupina. Raž je vrlo dobar predusev drugim usevima (kukuruz, šećerna repa, krompir). S obzirom na to da se raž seje nešto ranije od pšenice, predusev mora ranije napustiti proizvodnu površinu.
Osnovna obrada i predsetvena priprema zemljišta za raž je slična kao i za pšenicu. Raž je zbog osobina klice osetljiva na rastresita zemljišta, pa strada u takvim zemljištima. Iz tog razloga, zemljište na koje se seje raž, mora biti slegnuto (prirodnim ili vještačkim putem) pre početka setve. Ako se veštački zbija zemljište, tada treba u predsetvenoj pripremi primeniti kombinovane, mrvilica, sjetvospremače, koji donje slojeve zemljišta ostavljaju u zbijenom stanju, a površinski sloj 4-5 cm rastresitim.
Koren raži dobro usvaja fosfor iz teže rastvorljivih fosfata. Na peskovitim i podzolastim zemljištima za raž se đubri stajnjakom 30-40 t/ha, a na černozemima 15-20 t/ha i zelenišnim đubrivom (sideratima). Bolje je, ako je to moguće, da se pri normiranju đubriva za planirani prinos raži, koriste hemijske analize zemljišta. Unošenje đubriva je kao kod pšenice, s tim da prihranu azotom treba obaviti što je moguće ranije.
Za razliku od ostalih pravih žita seme raži brže gubi klijavost. Period posležetvenog dozrevanja traje od 25 do 30 dana. U pogledu izbora sorte, semenskih kvaliteta, priprema semena za setvu, važi isto što je rečeno za pšenicu. Što se tiče sortimenta domaćih sorti, najpoznatije su: zaječarska tetraploidna i novosadska ozima.
Kada je u pitanju vreme setve, značajno je da se raž pre zime mora dobro razviti, odnosno bar 75 odsto biljaka treba da izbokori. Da bi se to osiguralo, setvu treba obaviti u prvoj ili drugoj dekadi septembra. Setva se obavlja sejačicama u guste redove razmaka od 10 do 12 cm red od reda, u široke redove (27-30 cm), u pantljike (koristi se za proizvodnju semena raži) i na bankove. Najrasprostranjeniji način setve je na međuredni razmak 10.5 -12.5 cm. Na jako vlažnim zemljištima, setva se obavlja u bankove. Što se tiče dubine setve, najbolja je na 2.5 cm, premda na teškim zemljištima dubina setve iznosi 2.5-3 cm, a na srednje teškim 3,0-3.5 cm, na peskovitim 3.5-4 cm.
Nega useva
Nega useva je istovetna nezi pšenice. Ukoliko se primjenjuje drljanje useva, treba ga obaviti što je moguće ranije, pošto se raž u proleće mnogo brže razvija od pšenice. Drljanje pozitivno utiče na prinos raži. Suzbijanje korova se izvodi mehaničkim putem (plevljenjem) i hemijskim putem (herbicidima). Zahvaljujući osobini da se brzo razvija i bokori, raž brzo guši korove, pa je pored ostalog, i zato raž dobar predusev za većinu useva, jer zemljište ostavlja relativno čisto od korova. Suzbijanje štetnih insekata i bolesti isto jekao kod pšenice. Jedna od najčešćih bolesti raži je Claviceps purpurea.
Dopunsko oprašivanje raži se obavlja kada su nepovoljni klimatski uslovi za vreme cvetanja pa postoji opasnost od nepotpune oplodnje, pri čemu se dobiju nepotpuni, nedovoljno ozrnjeni klasovi. Dopunsko oprašivanje se obavlja prevlačenjem zategnutog konopca preko klasova, što izaziva prosipanje polena i oplodnju cvetova. Žetva se obavlja na kraju voštane zrelosti.
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Preuzeto iz Ratarstko-povrtrskog priručnika, s dopuštenjem koatura prof. dr Ilije KOMLJENOVIĆA (Poljoprivredni fakultet Banjaluka)
Komentari