U Rasinskom kraju žetva ječma je pri kraju, a za par dana će žetva pšenice dostići pun jek. Kombajna ima dovoljno, a tamo gde su preterano usitnjene parcele se možda malo duže čeka za kombajn, ali će sva pšenica biti požnjevena. Ječam je u ovom kraju, ove vegetativne sezone posejan na oko hiljadu hektara, što je manje nego ranijih godina jer su bili izuzetno loši uslovi za setvu, ali su prinosi odlični i kreću se oko 4 do 5 tona po jednom hektaru, što je u vreme setve i nepovoljnih uslova za setvu bilo potpuno neočekivano.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
„Možemo da kažemo da je početkom jula žetva pšenice počela i u Rasinskom kraju, ali je kiša koja je pala već drugog i trećeg jula na kratko zaustavila žetvu ove kulture, ali i svih strnih žita“,rekla nam je Radojka Nikolić, savetodavac za ratarstvo.
„Oko 10. jula se očekuje pun zamah žetve i to prvo na njivama koje su ranije posejane, pa kasnije, do kraja jula, na onim parcelama, koje su zbog loših agrometeoroloških uslova jesenas, posejane tek u drugoj polovini novembra meseca prošle godine. Pšenica je prošle jeseni na ovom području posejana na oko 9.700 hektara, što je znatno manje od ranijih godina, jer su uslovi za setvu bili jako loši, setva je kasnila i mnogi ratari su odustali od setve“, kaže nam Radojka.
„Generalno setva je bila van svih optimalnih rokova u drugoj polovini novembra. Početak proleća je takođe po svojim karakteristikama ukazivao da će nam ovogodišnji rod žita biti loš, ali srećom pred kraj proleća i početkom leta stanje se drastično popravilo i gotovo da je čitava šteta nadoknađena u dva meseca, maju i junu. Usevi su u dobrom stanju, dobar je sklop useva, gustina biljaka, te možemo govoriti o optimalnom broju biljaka po hektaru. Očekuju se prinosi na osnovu prošlogodišnjih, a o kvalitetu zrna ćemo govoriti nakon žetve kad prođu sva ispitivanja“, dodala nam je Radojka Nikolić.
Nakon žetve nova setva!
Iz Instituta za Krmno bilje u Kruševcu savetuju ratare da odmah nakon obavljene žetve, ne čekaju ni dan nego krenu u setvu postrnih useva i tako obezbede značajnu količinu kabaste mase koja može i treba da ide u siliranje i tako obezbede visokokvalitetnu hranu za svoja grla ili za tržište ukoliko se ne bave stočarstvom.
Preporuka je da se seje kukuruz za silažu, ili združeno kukuruz sa sojom, a odlična kultura za setvu je i krmni sirak. U uslovima navodnjavanja postrni usevi daju izuzetno visoke prinose, ali i bez navodnjavanja, pogotovo ako se setva obavi u narednih nekoliko dana i iskoristi vlaga iz zemljišta može da se očekuje 30-40 t/ha mase za silažu.
Tačno je da se na ovaj način, sada obavlja veliki posao i žetva i setva novih useva, ali to svakako omogućava bezbrižniju jesen i zimu!
Sagovornik: dipl.ing. Radojka Nikolić, savetodavac za ratarstvo u PSSS Kruševac
Komentari