Primena organskih principa proizvodnje u ratarstvu

Primena organskih principa proizvodnje u ratarstvu

Kada se pomene organska proizvodnja obično prva asocijacija bude vezana za povrtarstvo i proizvodnju povrća. Međutim organska proizvodnja kao princip ili način proizvodnje primenjiv je na sve grane poljoprivrede, pa tako i u ratarstvu. 

Organski kukuruz - © Pixabay

Osnova organske proizvodnje ratarskih kultura jesu dobro ukomponovane agrotehničke mere, prilagođene standardima organske poljoprivrede. Prilagođenost, pre svega podrazumeva da se nekoriste herbicidi i mineralna đubriva. Umesto toga koriste se organska đubriva, integralne mera zaštite, primenjuje se redukovana obrada, plodored i specifični sistema gajenja, čime se omogućava regeneracija zemljišne plodnosti i stvara mogućnost lakše realizacije proizvodnje.

Gajenje kukuruza u bašti

Osnovu organske poljoprivrede, u odnosu na konvencionalnu čini povećanje raznovrsnosti, a najvažnije metode kojima se to postiže jesu plodored i gajenje združenih useva.

Plodored je poseban sistem biljne proizvodnje koji se smatra temeljom organske proizvodnje. Prema mnogim istraživanjima u svetu došlo se do zaključka da se pravilnim plodoredom može rešiti oko 70% problema sa bolestima i štetočinama u ratarstvu.

Proizvodnja pšenice - © Pixabay

Plodored je sistem prostorne i vremenske smene useva, što omogućava raznolikost vrsta u proizvodnji, a uloga mu je višestuka:

  • održava i poboljšava plodnost i strukturu zemljišta,
  • podstiče pokretanja hraniva iz nižih slojeva,
  • reguliše bolesti, štetočine i korove,
  • dovodi do smanjenja gubitka hraniva ispiranjem,
  • sprečava pojavu erozije,
  • podstiče mikrobiloške procese u zemljištu.

Prisustvo više biljnih vrsta doprinosi boljem iskorišćavanju vode, hraniva, svetlosti a gajenjem iste kulture na istoj parceli više godina uzastopno, dovodi do premorenosti zemljišta, a posledica toga je opadanje prinosa, širenje bolesti, korova i štetočina. Naročito je opasno ponovljeno gajenje useva koji previše iscrpljuju zemljište, odnosno troše velike količine hranljivih materija a uz to i kvare njegovu strukturu.


Stajsko đubrivo – najstarija hrana za zemljište

Jedna od takvih vrsta je kukuruz, iako je on tolerantan na ponovljeno gajenje. Od tolerantnih ratarskih vrsta pomenućemo soju, raž, biljke za zelenišno đubrenje i krompir. Vrste koje uopšte ne podnose monokulturu su suncokret, crvena detelina, šećerna i stočna repa, ovas, pšenica, jari ječam.

 


Kukuruz - © Pixabay

Plodored je najlakše organizovati na mešovitim gazdinstvima koja se bave i biljnom i stočarskom proizvodnjom. Na specijalizovanim gazdinstvima to je dosta teško. Takođe je teško organizovati plodored na gazdinstvima čije su parcele nejednake i dosta udaljene jedna od druge. Na takvim gazdinstvima jedno plodoredno polje bi sačinjavalo više manjih parcela, a veće parcele bi trebalo podeliti na nekoliko delova. Idealno bi bilo ako se svo obradivo zemljište može podeliti na parcele jednake površine, tako da je broj parcela jednak broju godina rotacije.


Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe

Autorka: Dipl. inž. Vlajkovac Jorgovanka PSSS Požarevac

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica