Precizno đubrenje azotom veoma je značajno. Ne treba prekoračiti potrebnu količinu azota po jedinici površine u jesen, pred setvu jer bi u tom slučaju usevi bili prebujni. S druge strane, to može da utiče na smanjenje otpornosti na niske zimske temperature, koje su česte ovih dana.
Optimalno je uneti do 45 kilograma azota po hektaru površine. Sa zalihama koje se nalaze u zemljištu usev će imati na raspolaganju od 60 do 150 kilograma čistog azota u amonijačnom i nitratnom obliku.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Prihranu treba obaviti putem jednog, a najbolje putem dva nanošenja u toku proleća. Najpre treba uzeti uzorak zemljišta i dobiti rezultate analize koja pokazuje sadržaj azota na dubini od 0 do 30 centimetara i od 30 do 60 centimetara. Nakon toga možemo pristupiti izradi plana prihrane. Metoda kojom se ovo utvrđuje je takozvana N-min metoda analize zemljišta.
Prilikom odabira vrste azotnog đubriva, korisno je znati da se na tržištu nude đubriva sa različitim sadržajem azota po kilogramu. Isto tako nude se i đubriva sa različitim oblikom azota i sa različitim vremenom prelaska u oblike koje biljka lako apsorbuje.
Ovde treba voditi računa i o tome da je različit koeficijent iskorišćenosti za različita đubriva. O tome je najbolje informisati se kod prodavaca ili stručnjaka.
Praksa je pokazala da se u ishrani strnih žita unosi od 60 do 150 kilograma po hektaru čistog azota. To zavisi od sadržaja u zemljištu, potrebe useva i same sorte. Za izuzetnu preciznost u aplikaciji đubriva danas se koriste N-senzori koji se ugrađuju na traktore i koji su povezani sa kompjuterom.
Preciznom prihranom biljaka do boljih useva
Za preciznu aplikaciju kompjuter, prema informacijama koje je dobio od senzora, dozira i samo đubrivo iz rasipača. Raspored hraniva u zemljištu nije isti na svakom kvadratnom metru površine, ali se ipak na ovaj način dobija uniformnost, odnosno precizna aplikacija po površini.
U cilju precizne aplikacije, koriste se i ručni uređaji-testeri, koji „čitaju“ sadržaj hlorofila u samoj biljci. U odnosu na taj podatak, a uz pomoć softvera, daju preporuku kolike su potrebe biljke za azotom.
Ne treba zaboraviti ni ulogu fosfora, kalijuma i mikroelemenata u ishrani strnina. Fosfor je važan za dobro ukorenjavanje biljke u jesen i zbog sinteze skroba. Kalijum ima veću važnost u stresnim uslovima (suša, visoke temperature, zabarivanje).
Sve što niste znali o đubrenju preko lista
U ishrani strnih žita na kvalitet najviše utiče manjak sumpora. Za poboljšanje kvaliteta u meljavi, u prolećnoj i folijarnoj prihrani treba koristiti đubriva sa visokim sadržajem sumpora. U folijarnoj prihrani takođe treba dodavati bakar, bor, cink. Folijarna đubriva se mogu primenjivati sa pesticidima.
Autor: dipl. inž. Dejan Čorogar
Komentari