S obzirom na to da ratarima niko ne garantuje cenu za njihove proizvode, niti da će imati dovoljno zemlje koja im je potrebna kao osnovni resurs, o setvenoj strukturi moraju dobro da razmisle. Mi smo, prilikom posete Subotici, saznali kako se za ovaj važan posao pripremaju poljoprivrednici u tom kraju.
Na imanjima mnogih ratara pšenica će ove godine biti najzastupljenija kultura. Razlozi za to su, kako saznajemo, brojni. Neke od njih naveo nam je gospodin Pavle Kujundžić, ratar iz Subotice i predstavnik preduzeća „Agrotehnika“.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Kako razmišljaju poljoprivrednici u ovom kraju, s obzirom na to da se bliži početak setve? Koje ćete kulture ove godine sejati, a koje ne?
„Mi standardno sejemo 4 kulture: pšenicu, uljanu repicu, suncokret i kukuruz. Ozime kulture su uglavnom bile zastupljene samo do 35 odsto u našoj setvenoj strukturi. Međutim, zbog prošlogodišnje suše, ali i zbog toga što se slično vreme najavljuje za ovu i za sledećih nekoliko godina, odlučili smo da malo promenimo strukturu.“
„Zato će ove godine ozime kulture zauzimati više od 50 odsto naših površina. Na preostalih pedesetak odsto biće suncokret i kukuruz, s tim što će kukuruza biti oko 30, a suncokreta oko 20 odsto.“
Čini mi se da će ove godine mnogi ratari povećati površine pod ozimim usevima. Pretpostavljam da je to zato što će moći da izbegnu probleme sa sušama u letnjim mesecima?
„Jeste. Nadamo se da ćemo sa takvim kulturama moći bolje da prođemo.“
To je dakle jedan kriterijum. A cene, da li i one utiču na ovogodišnju setvenu strukturu?
„Ni kada je reč o cenama ne možemo da budemo sigurni čemu možemo da se nadamo. Prošle godine je, recimo, pšenica izuzetno dobro rodila. U Subotici i okolini prinosi su bili rekordni. Međutim, cena nije bila dobra, a evo sada je još i u padu. Mi smo, sasvim suprotno trenutnim dešavanjima, očekivali da će ona da raste, jer je normalno da roba koja se čuva po nekoliko meseci ima veću cenu, makar zbog troškova.“
Ukoliko se omogući određenim investitorima da dobiju 30 odsto zemljišta i još deo se odvoji za stočare, za nas ratare koji želimo da uzmemo zemlju u zakup neće mnogo ostati.
„Naravno, očekivali smo i da cena bude viša zbog samih kretanja na tržištu. Međutim, očigledno je da ove godine cena pšenice više neće da raste. To ne znači da će tako biti i ubuduće ali, u svakom slučaju, mislim da je gubitak tako manji nego da ostanemo na prolećnim usevima.“
Kakva je situacija sa obradivim površinama? Da li uspevate da dođete do dovoljno zemlje koju biste želeli da obrađujete?
„Nažalost, ne i to je još jedan naš problem. Nekad smo obrađivali po 60 pa i 70 odsto više zemljišta nego sada. Do državnog poljoprivrednog zemljišta je veoma teško doći, ali ipak to ne znači da ako se izvrši restitucija neće biti zemljišta u ponudi. Ono što sada država nudi na korišćenje je veoma malo.“
„Ukoliko se omogući određenim investitorima da dobiju 30 odsto zemljišta i još deo se odvoji za stočare, za nas ratare koji želimo da uzmemo zemlju u zakup neće mnogo ostati. Čak ćemo se i za te površine takmičiti i nadziđivati cenu, za šta ne postoji ekonomsko opravdanje.“
Dakle, stanje poljoprivrednika je zaista nezavidno. Nemate dovoljno resursa, ne utičete na cene proizvoda, borite se sa sušom…
„Uz to, nemamo ni dovoljno novca, a ni država ne razume da od poljoprivrede ne bi trebalo da se uzima, već da se njoj daje. Veliki deo subvencija kasni i isplaćivaće se ove godine, pa će za toliko novca biti manje ovogodišnje subvencije. To su zaista veliki problemi.“
„Ne znam da li pratite, ali u januaru ništa nismo mogli da prodamo. Nismo se čak ni pogađali oko cene, nego su kupci odmah rekli da im ne treba roba. Videćemo do kada će ovo stanje da traje i šta će se dalje dešavati.“
Kako ćete uopšte u ovakvim okolnostima izvršiti prolećnu setvu? Da li ćete uzeti kredit od banke ili ćete prodavati srebrninu iz kuće, kako se to u narodu kaže?
„Biće i jednog i drugog, ali se nadam i da će se malo odmotati tržište i da će ipak početi neki izvoz i trgovina za ljude koji su sačuvali malo pšenice, kukuruza ili neke druge robe. Naravno, banke su takođe moguće rešenje.“
Sagovornik:
Pavle Kujundžić, ratar iz Subotice
Komentari