Mlade biljke često ne mogu efikasno da koriste dostupna hraniva u zemlji. Sprovođenjem agrotehničkih mera i pravilnim režimom đubrenja obezbeđujemo pravilan razvoj posejanog žita i dobar prinos sa njiva.
Količina hranljivih elemenata koju strne žitarice iznesu iz zemljišta zavisi prvenstveno od visine ostvarenog prinosa zrna i količine vegetativne mase. Podaci u donjoj tabeli prikazuju količinu hraniva koja je strnim žitaricama potrebna za formiranje prinosa zrna i odgovarajuće vegetativne mase.
| Godišnja potreba hraniva (kg/ha) za strne žitarice na srednje plodnim zemljištima | |||
| Žitarica | N | P2O5 | K2O |
| Pšenica | 140-200 | 70-130 | 80-140 |
| Ječam stočni | 80-110 | 80-90 | 100-120 |
| Ovas/Zob | 60-100 | 60-80 | 70-110 |
| Raž | 80-120 | 60-80 | 30-60 |
| Tritikale | 45-50 | 50-60 | 40-50 |
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Nekoliko faktora smanjuje kvalitet jesenjeg djubrenja strnih žitarica. Mlade biljke teže će usvojiti hranljive elemente ukoliko naiđu na nepogodne uslove poput:
- zbijeno ili prevlažno zemljište
- odloženo nicanje zbog nedostatka vlage
- kasna setva
- veliki udeo organske materije u zemljištu: ove godine, i ako je žetva pšenice dosta rano počela, zbog dugotrajnog sušnog perioda, u mnogim krajevima, žetveni ostaci ostali su nerazgrađeni na poljima
Uz azot, za mlade biljke važni su i fosfor (potiče razvoj korena i bokorenje) i kalijum (reguliše kretanje vode u biljci i pospešuje otpornost na zimske uslove). Fosfor je važan element i ako ga nema u dovoljnoj količini, rast biljaka je usporen.
Nedovoljna ishrana fosforom pokazuje se promenom boje lišća i stabla mladih biljaka pšenice. Ovi delovi postaju tamno zeleni, a pri većem nedostatku ljubičasti ili crvenkasti.
Pri nedostatku kalijuma intenzitet fotosinteze se smanjuje, razvoj mladih biljaka ozimih kultura je usporen, a slabija je i njihova otpornost prema mrazu. Stoga se za jesenju primenu preporučuju NPK djubriva.
Pri osnovnoj obradi zemljišta za setvu pšenice u zonu razvoja korena biljke potrebno je uneti celokupnu količinu fosfora i kalijuma zbog njihove slabe pokretljivosti u zemljištu (oko 5 cm od granule djubriva), kao i 1/3 potrebne količine azota, odnosno 45- 50 kg.
Preporuka za jesenje djubrenje ozime pšenice je:
- 300-400 kg/ha NPK 15/15/15 +7SO3+ Zn zajedno sa 100- 120 kg/ha Uree ili
- 200-250 kg/ha NP 20/20 +7SO3 +Zn
Ova djubriva unose se u zemljište dubljom obradom i osiguravaju dostupnost hraniva po celoj dubini zemljišta gdje se razvija glavni deo korena. Zbog snažnijeg korenovog sistema, potrebe ozimog ječma za hranljivim elementima su niže nego kod pšenice, tako da za jesenje djubrenje preporučujemo primenu:
- 200-250 kg/ha NPK 15/15/15+7S03+Zn zajedno sa 50-75 kg/ha Uree ili
- 150-200 kg/ha NPK 20/20+7SO3+Zn
Predsetveno ili startno dubrenje se obavlja sa NPK formulacijama s jednakim udelom hraniva ili samo azotnim ako je u osnovnom djubrenju primenjena ukupna količina fosfora i kalijuma. Za ovu namenu koriste se NPK 15-15-15 ili NPK 20-10-10 u količini 150-200 kg/ha.
Izvor: PSSS
Komentari