Kombajni su ušli u kolubarske njive na kojima je počela žetva ječma, a narednih dana očekuje se i vršidba pšenice. Ove godine očekuju se prosečni prinosi strnih žita sa 20.000 hektara, koliko ih je prošle jeseni zasejano, od čega najviše pod pšenicom – 13.500 hektara.
Foto:Dejan Davidović„Situacija nije dobra i to znaju svi“
Poljoprivrednici u Kolubarskom okrugu sve proizvedene količine pšenice, ječma, ovsa i tritikalea uglavnom iskoriste za stočnu ishranu, dok veoma male količine i to najčešće iz tamnavskog kraja odu i na tržište.
Stado ovaca Dragana Rankovića na farmi u Goloj Glavi, kod Valjeva, trenutno broji preko 200 grla i ove godine će sav rod od osam hektara pšenice, ječma i zobi upotrebiti za njihovu ishranu.
Ranković kaže da dosta seje ratarske kulture što mu makar pojeftinjuje proizvodnju i dodaje da je u valjevskom kraju, gde se ne mogu očekivati prinosi kao u Vojvodini, i prinos od pet, šest tona sasvim zadovoljavajući.
„Na osnovu cena žitarica koje su bile prošle, a i ove godine, bolje bi bilo da sam sve prodao nego što sam uopšte držao ovce. Međutim, nije moguće sve to za godinu dana rasprodati pa krenuti ispočetka, jer sam došao na određeni nivo gde je nemoguće stati, samo može da se održi i pojača. Situacija nije dobra i to znaju svi, mi nismo Vojvodina da se baziramo na ratarsku proizvodnju gde je sad kilogram kukuruza 32 dinara, a pšenice 30 dinara. Ovde se svaštari”, ističe naš sagovornik.
Prema procenama će biti 4,5 tone po hektaru
Jesenas je setva strnih žita uglavnom obavljena u optimalnom roku, uslovi za setvu su bili relativno adekvatni, zima je bila blaga, nije bilo nekih značajnijih šteta iako je bilo nižih temperatura i golomrazica.
Blaga zima je smetala u smislu da je bilo više napada glodara i uslova za pojavu bolesti i štetočina ali su na sve to proizvođači bili blagovremeno upozoreni kako bi primenili odgovarajuće mere zaštite, objašnjava Snežana Stojković Jevtić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi ”Valjevo”.
„Kada je procena prinosa u pitanju računamo da će ovo biti jedna prosečna godina. U našim krajevima ima proizvođača koji malo više ulažu u proizvodnju, primenjuju punu agrotehniku, daju velike količine mineralnih đubriva, setvu obave na vreme kao i potrebnu zaštitu, a koji će se ove godine pohvaliti rekordnim prinosima. Za naše prilike sve što je preko šest tona po hektaru su visoki prinosi. U proseku će prema procenama biti oko 4,5 tone po hektaru sa solidnim kvalitetom zrna”, navodi Stojković Jevtić.
Foto:AgromediaKako je rekla očekuje se da će narednih dana biti suvo vreme kako bi žetva bila obavljena u što kraćem vremenskom periodu i prozvođači bezbedno skinuli rod, jer kako dodaje ukoliko se žetva oduži dolazi do gubitaka.
Inače, onoga ko nema sopstveni kombajn ove godine žetva će po hektaru zasejane površine koštati 12.000 dinara.
Komentari