Selo Petrovac nalazi se nedaleko od Pirota. Sa 800 hektara obradive površine, ovo je najveća katastarska opština pirotskog kraja. Ipak, u poslednjih desetak godina, u Petrovcu se ne obrađuje gotovo 70% ove plodne zemlje.
Petrovac je najveća katastarska opština u Pirotu i ima 800 hektara obradive površine. Iako je nedaleko od grada i predstavlja veoma živo selo za pirotske uslove, u ovom ataru obrađuje se svega 30% zemljišta.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Bogoje Milenković, ratar iz Petrovca, objašnjava: „Pre sedam ili osam godina, bile su retke parcele koje se ne obrađuju. Sada, ako pogledate na obe strane, iznad i ispod Petrovca, prema selu Držina, retke su parcele koje se obrađuju. Ukoliko postoji neka komisija koja bi mogla tačno da utvrdi procenat obradive površine, oni će reći isto što i ja, samo preciznije.“
U ovom selu zemlju možete uzeti u zakup i za džak brašna ili nekoliko kilograma pasulja, a meštani tvrde da se kvadratni metar može kupiti i za 5 dinara ili, kako sami kažu, za jedno jaje. Očigledno je malo onih koji su zainteresovani da obrađuju zemlju, uprkos tome što je plodna i što dobro rađa.
Dragoljub Igić, ratar iz Petrovca, ispričao nam je: „Petrovačko polje ima najbolju zemlju u okrugu. Bez obzira na to, obrađuje se samo 30% njiva. U poslednjih desetak godina sve se manje zemlje obrađivalo, tako da je sada sigurno 65 ili 70% neobrađene. Ja sam, pre 30 godina, radio u zadruzi i vozio kombajn. U to vreme, samo na jednoj strani sela, pod žitom ili kukuruzom bilo je 400 hektara zemlje. Ukupno, ovo selo ima 750 ili 800 hektara obradive zemlje.“
„Od svega toga, danas je ostalo samo 100 hektara pod žitom i isto toliko pod kukuruzom. Dakle, mi smo izgubili oko 600 hektara, samo zbog nerada. Ja sam, na primer, obrađivao zemlju u zakupu. Tražio sam da potpišem ugovor o zakupu, ali je vlasnik zemlje registrovao domaćinstvo pa je hteo i da uzme 100 evra i da mu ja obrađujem zemlju“, dodaje Dragoljub.
„Ipak, to nije moj problem, već ministarstva, jer su nadležni iz ove institucije odlučili da daju 100 evra po hektaru. Oni bi trebalo prvo da provere kome daju pare i da li neko ko ih je dobio zaista i obrađuje zemlju. Ja garantujem da samo u mom selu 50% ljudi koji uzimaju subvencije ne obrađuju zemlju. Oni nemaju nikakav gubitak. Ja sam, sa druge strane, kad kupim đubrivo, seme i naftu, na nuli“, zaključuje ovaj seljak.
U ovom selu zemlju možete uzeti u zakup i za džak brašna ili nekoliko kilograma pasulja, a meštani tvrde da se kvadratni metar može kupiti i za 5 dinara ili, kako sami kažu, za jedno jaje.
Ovakve navode nemoguće je potvrditi ili opovrgnuti, jer podaci o regresiranju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava po katastarskim opštinama ne postoje. Na prostoru pirotske opštine 1.885 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava podnelo je zahteve za isplatu sredstava na osnovu uredbe o regresiranju setve.
Kada pomnožimo hektare ovih domaćinstava sa 10.000 dinara po hektaru, ukupna cifra iznosi 45.651.953 dinara. Do sada je isplaćeno 25.259.531 dinar. Ukoliko bismo uzeli u obzir sve ove podatke, u pirotskim selima imali bismo oko 2.000 domaćinstava koja prosečno obrađuju po dva hektara zemlje.
Ipak, ne smemo zaboraviti ni činjenicu da nosioci gazdinstava, kada se prijavljuju za sredstva, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, izjavljuju da će parcele koje navode za regresiranje zasejati određenom kulturom. Istovremeno, uredbom je predviđeno da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine radove na prijavljenoj zemlji nadzire.
Prilog pripremila:
Gordana Simonović
Sagovornici:
Bogoje Milenković, ratar iz Petrovca
Dragoljub Igić, ratar iz Petrovca
Komentari