U Braničevskom okrugu u prolećnoj setvenoj strukturi dosad je najzastupljeniji bio kukuruz, ali poslednjih godina sve veću površinu osvaja suncokret. Uz adekvatnu primenu agrotehničkih mera i zaštite bilja, kad treba i koliko treba, mogu se ostvariti i zamašni prinosi.
Upliv struke dobro dođe, ali važan je i finansijski momenat. Kada su ta dva parametra u saglasju, eto dobre računice. Iz tog razloga povećana je površina pod uljanim kulturama. Jedno je sigurno, na ovom području i ove godine neće biti useva šećerne repe.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Imajući u vidu ekonomsku situaciju i preskup repromaterijal, nije lako doneti pravu odluku šta posejati. Da li se prepustiti navici ili pokušati nešto novo, jer postoji mogućnost boljeg plasmana?
Posmatrano sa agrotehničkog aspekta, prošla godina nikako nije reprezentativna, jer proizvođačima nisu bile naklonjene ni agrometeorološke prilike u periodu jul–avgust, veoma bitne za nalivanje zrna kukuruza, a ni otkupna cena nije bila ni izbliza dovoljna da pokrije uloženo.
Imajući u vidu ekonomsku situaciju i preskup repromaterijal, nije lako doneti pravu odluku šta posejati.
Poljoprivredni proizvođač Zoran Jovanović iz Rabrova, opština Kučevo, opredelio se za suncokret: „Obrađujem oko 60 hektara oranica, dvadeset mojih, a ostalo uzimam u zakup. Svake godine sejem po 30 hektara suncokreta i pšenice. Praktikujem dvopoljni plodored, jer mi termin žetve suncokreta ostavlja dovoljno vremena za pripremu zemljišta za setvu pšenice, a tu je i finansijski benefit.”
„Trudim se da primenim sve agrotehničke mere i zaštitu useva, kad treba i koliko treba, zato kada uzimam parcele u zakup, prednost dajem onim bliže selu. S kukuruzom nikako nemam sreće ne samo prethodne godine, već inače. Sejem minimalne površine za ishranu stoke“, kaže Jovanović.
Nakon prošlogodišnjeg lošeg iskustva sa sojom, za koju nije baš odgovarajuće podneblje, Aleksandar Gajić iz Klenja povećao je površine pod suncokretom. „Prošle godine posejao sam soju na pet hektara, ali je izostao prinos, svega hiljadu kilograma po hektaru. Pored toga, gajio sam pšenicu i suncokret na po dvadeset hektara. Ove godine povećao sam površinu poseda, što kupovinom, što zakupom, tako da sam već posejao 27 hektara pšenice, a planiram tridesetak hektara suncokreta i oko tri hektara kukuruza“, naveo je Gajić.
Prema najavama Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac, površine pod suncokretom u Braničevskom okrugu bi mogle biti uvećane za 10-20 odsto.
Goran Stokić iz Tribroda, opština Veliko Gradište, prednost daje povrtarskim kulturama, prvenstveno šargarepi: „Posvetili smo se povrtarstvu. Planirali smo oko hektar kupusnjača (kupus, karfiol, brokoli), dva hektara krompira i oko 50 ari šargarepe. Po ubiranju ovih useva posejaćemo još 3-3,5 hektara šargarepe i 70 ari do jednog hektara celera, što zavisi od kvaliteta rasada.”
„Površine pod paradajzom svešću na minimum, samo za ličnu potrošnju, jer nisam zadovoljan finansijskim efektom. Ratarske kulture odavno nisu u setvenoj strukturi, jer ne vidim nikakvu računicu“, navodi Stokić.
Prema podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac, za prolećnu setvu u Braničevskom okrugu obično je na raspolaganju oko 105.000 hektara. Tradicionalno, najveće površine zauzima kukuruz, a oko 6.000 hektara je zauzimao suncokret.
Prema najavama, kojima raspolažu u ovoj službi, površine pod suncokretom bi mogle biti uvećane od 10 do 20 odsto. Šećerna repa na ovom području nije sejana više od 20 godina, od prestanka rada požarevačke šećerane, usled nemogućnosti plasmana na području Braničevskog okruga.
Komentari