Pred početak zime uobičajeno je pitanje koliko je ozime pšenice posejano i u kakvom se stanju ona nalazi.
Stručnjak za tu kulturu novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, dr Srbislav Denčić, kaže da je teško tačno reći koliko je posejano pšenice, jer kod nas još važi sistem „časna reč, toliko je bilo“.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
„Ja mislim nešto više od 550.000 hektara. Pošto nemamo satelitsko elektronsko snimanje, podaci su dosta neprecizni. Naš Republički zavod za statistiku će se pojaviti sa tačnim površinama sledeće godine oko maja ili juna. U Vojvodini je tokom oktobra zasejano 60-70 odsto od ukupnih površina, a to možemo da uzmemo kao optimalni rok.”
„U poslednje vreme zbog promene klime pomerili smo vreme setve, tako da prvih deset dana oktobra više nije optimalan rok. Naši podaci govore da su u kasnijoj setvi od 15 do 20 oktobra prinosi manji za svega 5-6 odsto. Ali ni prinosi pšenice zasejane u prvoj dekadi novembra u odnosu na onu sejanu u takozvanom optimalnom roku nisu zaostajali više od nekoliko procenata. Sve ono što se sada na poljima vidi i zeleni, nalazi se u fazi dva ili tri lista i posejano je u tom roku.”
U poslednje vreme zbog promene klime pomerili smo vreme setve, tako da prvih deset dana oktobra više nije optimalan rok. Naši podaci govore da su u kasnijoj setvi od 15 do 20 oktobra prinosi manji za svega 5-6 odsto.
„Na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo imamo ogled posejan 29. oktobra i on je u fazi dva do tri lista. Naravno, to je odraz godine. Ali, u svakom slučaju, ja mislim da sav oktobarski i prvi dani novembarskog roka neće imati velike razlike u kasnijem rastu i razvoju pšenice“, tvrdi dr Denčić.
Faza tri lista je inače optimalna za ulazak pšenice u vreme niskih temperatura. Koliko takve pšenice imamo takođe je teško reći.
„Zavisi i od toga koliko je ko upotrebio startnih đubriva, koliko je pre setve u zemlju uneo azota i fosfora. To će kasnije sve više dolaziti do izražaja. Uglavnom, za početni razvoj pšenica ima dovoljno osnovnih elemenata mineralne ishrane.”
Ne treba strepeti ni od velikih kolebanja temperatura jer pšenica je najadaptabilnija od svih poljoprivrednih biljnih vrsta.
„Dakle, svi ozimi usevi koje smo videli u dobrom su stanju jer je bilo dovoljno i vlage i toplote. S obzirom na vreme, postoji samo teoretska mogućnost da se pojave bolesti kao što je piranofora. To je vrsta gljive koja se javlja u jesen. Na listu se pojavljuju pege kružnog i elipsoidnog oblika i kasnije taj deo nekrotira.”
„Ne treba strepeti ni od velikih kolebanja temperatura jer pšenica je najadaptabilnija od svih poljoprivrednih biljnih vrsta. Gaji se u Sibiru, Japanu, u Kanadi i na polutaru. Može da izdrži sušu, i pod vodom može 15 dana da izdrži“, kaže dr Denčić i dodaje: „Zato mislim da će, zbog klimatskih promena, iz godine u godinu na našim poljima biti sve više pšenice i drugih strnih žita. Ove kulture imaju vegetaciju tokom zime i u proleće, kada ima najviše padavina, i mogu da koriste zimske zalihe vlage.”
„Vegetacija je sada pomerena i zbog globalnog otopljavanja i zbog novih sorti koje ranije dospevaju. Tako poslednjih nekoliko godina imamo žetvu u junu, a ne u julu, kada su visoke temperature na kojima se kuva zrno u klasu. Zato mislim da će se ratari sve više okretati ozimim strninama, koje daju siguran rod 5-6 tona po hektaru, nego visokoprinosnim jarim kulturama, čija je proizvodnja rizična zbog suše i toplotnih udara tokom leta“.
Sagovornik:
dr Srbislav Denčić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Komentari