Na porodičnom imanju Stepanovića, u mioničkom selu Paštrić, mikrobiolozi su otkrili dve nove, do sada nepoznate vrste korisnih bakterija, koje bi mogle poslužiti kao biopesticidi! Do ovog, po svemu jedinstvenog otkrića, došao je tim naučnika u okviru međunarodne saradnje Katedre za ekološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Univerziteta Claude Bernard u Lionu –Francuska i Češke akademije nauka.
Istraživanje, koje se bavi mikroorganizmima u poljoprivrednim zemljištima, sprovedeno je u valjevskim i mioničkim selima, u okviru doktorske disertacije koju Irena Todorović paralelno radi u Srbiji i Francuskoj. Njen zadatak je bio da po prvi put u Srbiji analizira supresivna, odnosno zemljišta u kojima vladaju ekološki pogodni uslovi za razvoj patogena i bolesti, a na kojima su i pored toga biljke potpuno zdrave. Inače, poznato je da su ovakva zemljišta bogata korisnim mikroorganizmima, koji putem različitih mehanizama imaju sposobnost da štite biljku od patogena.
VIŠE...
3 načina pripreme i nege stajnjaka
07/10/2020
”Prilikom istraživanja radili smo sa patogenom Fusarium graminearum, koji pravi jako velike probleme na pšenici, proizvodi mikotoksine koji se zadržavaju u zrnu i samim tim dospevaju i na našu trpezu. Iz zemljišta smo uzeli veliki broj vrsta bakterija iz roda Pseudomonas, za koje se zna da imaju veoma veliki uticaj na supresivna zemljišta. Nekima od njih smo sekvencionirali genom i na naše veliko iznenađenje analize su pokazale da smo otkrili nove vrste bakterija. Dve vrste izolovane na gazdinstvu Stepanovića u Paštriću nazvali smo Pseudomonas serbica i Pseudomonas serboccidentalis, što znači da su pronađene u zapadnoj Srbiji”, kaže doktorantkinja Irena Todorović, stipendista Vlade Francuske i Fonda za mlade talente Republike Srbije.
Stepanovići, čije je domaćinstvo smešteno u Paštrićkoj ravni, nadomak Mionice, ostali su verni tradicionalnoj, održivoj poljoprivredi, koja je preduslov dugoročnog unapređenja kvaliteta zemljišta uz istovremeno očuvanje biodiverziteta. Imajući to u vidu, mentor disertacije dr Jelena Jovičić- Petrović, inače poreklom iz Paštrića, predložila da se ovo imanje uvrsti u istraživanje, koje uz pomoć međunarodne saradnje dovelo do rezultata objavljenih u istaknutom međunarodnom časopisu Systematic and Applied Microbiology.
”Analize obe vrste bakterija, koje smo izolovali, su pokazale da one imaju sposobnost mobilizacije fosfata, odnosno da fosfor, koji se u zemljištu nalazi u obliku koji je teško dostupan biljkama, prevedu u oblik koji biljke mogu da koriste, kao i da pomognu biljci da bolje usvaja gvožđe. Pored toga vrsta Pseudomonas serboccidentalis može da proizvodi cijanovodonik koji pomaže u inhibiranju rasta i razvoja ovog patogena”, objašnjava Irena Todorović.
Genomskom analizom novootkrivenih bakterija, istraživači su utvrdili, da one u sebi imaju gene zadužene za proizvodnju fitohormona, i ukoliko ovo saznanje potvrde i u laboratorijskim uslovima to bi, po rečima Todorovićeve, značilo da ove dve vrste bakterija mogu da pospešuju i rast biljke.
Nastavak istraživanja biće usmeren ka tome da se utvrde koja to svojstva kod novootkrivenih bakterija pozitivno utiču na suzbijanje patogena i na rast biljke. U planu je postavljanje ogleda koji treba da pokažu kako biljke reaguju na prisustvo ovih bakterija, te kako nove vrste bakterija preživljavaju u zemljištu pri različitim ekološkim uslovima.
”Ukoliko bi dalja istraživanja bila uspešna i pri tom se potvrdi da ove bakterije imaju veliki potencijal, one bi se mogle koristiti za razvoj biopesticida, koji su ekološki prihvatljiv način zaštite useva od bolesti”, zaključuje Irena Todorović, doktorantkinja na Univerzitetu u Beogradu i Lionu.
Komentari