Sigurno je da nema ratara u Srbiji koji nije probao ZP hibride kukuruza. Za nešto više od pola veka na Institutu za kukuruz “Zemun Polje” stvoreno je više od 650 različitih hibrida, a nove selekcije i ogledi i dalje se neprestano vrše. Zato smo odlučili da saznamo kako izgleda put stvaranja jednog dobrog hibrida kukuruza.
Gospodin dr Milomir Filipović, selekcioner kukuruza u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ ovim poslom bavi se već 33 godine. Zato je on bio idealan sagovornik na temu: pravci selekcije i oplemenjivanja ZP hibrida kukuruza.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Sigurno ste do sada stvorili veliki broj hibrida kukuruza.
„Istina je da jesam. Na početku karijere bavio sam se stvaranjem hibrida iz ranijih grupa zrenja, od 100 do 400. Međutim, zbog smanjenih potreba za tim grupama zrenja i ograničenja tržišta, krenuo sam u pravcu selekcije srednje kasnih hibrida i žute i bele boje zrna.“
Po čemu, prema vašem mišljenju, hibridi Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ mogu da se izdvoje od ostalih hibrida na našem tržištu?
„Mi radimo selekciju koja ide u pravcu naših agroekoloških klimatskih uslova i u pravcu ekonomskih mogućnosti i potreba naših proizvođača. S obzirom na to da su veoma česte pojave sušnih godina, selekciju radimo na nešto manjem broju biljaka i nižim sklopovima u odnosu na strane semenske kuće, a posebno bih naglasio i da vršimo selekciju biljaka sa krupnim klipovima.“
Svaki hibrid, da bi ušao u komercijalnu proizvodnju, mora da zadovolji određene uslove. Kako to izgleda u praksi?
„Da bi neki hibrid ušao u proizvodnju i promet, on mora tokom nekoliko godina da se pokaže u ogledima. Nama je veoma važno da hibridi imaju dobru prilagodljivost, plastičnost, da pokazuju dobre rezultate i u lošim i u dobrim godinama i da daju stabilne prinose. Pre nego što hibrid uđe u fazu komercijalizacije, on prolazi nekoliko faza ispitivanja.“
Početni selekcioni materijal je najvažniji od svega.
„Imamo naše test oglede, koje izvode selekcioneri, pretkomisijske oglede, zatim komisijske, koje izvodi Ministarstvo poljoprivrede, a zatim se ide na makrooglede i proizvodne oglede, gde u proizvodnim uslovima ispitujemo hibrid dve do tri godine. Ukoliko hibrid prođe sva ispitivanja i pokaže bolje rezultate od vodećih hibrida koji se nalaze u proizvodnji, mi ga puštamo u komercijalizaciju.“
Koliko godina svi ovi procesi mogu da traju?
„Kada je reč o vremenskom periodu koji je potreban da bi se jedan hibrid stvorio, on može, zavisno od selekcionera, da traje od 10 do 15 godina. Mi koristimo zimsku selekcionu generaciju u Južnoj Americi, pa u jednoj godini možemo da obavimo dve generacije samooplodnje. Tako se proces stvaranja linija završi za 3 do 5 godina i hibrid može da ide na testiranje. U narednih nekoliko godina, on može da stigne do komisijskih ogleda.“
Da li ste ove godine imali neke nove hibride u ponudi i koje biste od njih izdvojili?
„Ove godine, hibrid koji se nalazi već drugu godinu u makroogledima je 4007, a u prvoj godini ispitivanja su hibridi ZP 500, iz pete grupe zrenja i 5008, kao i 601 iz šeste grupe zrenja i hibrid 707 iz sedme grupe zrenja. Osim toga, ove godine umnožavamo još nekoliko hibrida koji će sledeće godine ući u takozvane proizvodne oglede koji se izvode u standardnim uslovima proizvodnje, uglavnom na imanjima individualnih poljoprivrednih proizvođača.“
Od čega vi zapravo polazite kada odlučite da stvorite neki novi hibrid? Koja je to osnovna ideja koja vas vodi kroz ovaj put o kojem ste govorili?
„Selekcioner mora najpre da bude dobar agronom. On mora da poznaje agroekološke uslove, široku proizvodnju, ali i konkurenciju. Takođe, selekcioner mora da zna kakve hibride tržište traži kako bi mogao da odluči kakav hibrid želi da stvori. Nakon toga, sledeće faza je odabir početnog materijala kako bi ukrštanjem mogao da proveri kombinacione sposobnosti, otkrije najbolje među njima i krene u sledeće faze ispitivanja.“
Kada je reč o vremenskom periodu koji je potreban da bi se jedan hibrid stvorio, on može, zavisno od selekcionera, da traje od 10 do 15 godina.
„Početni selekcioni materijal je najvažniji od svega. Naime, ukoliko selekcioner, na osnovu svog znanja i iskustva, izabere dobar početni materijal, ima šanse da stvori i dobar hibrid. U suprotnom, neće biti uspeha čak i ako se sve kasnije faze rade na najbolji mogući način.“
Može li Srbija sa ponudom ovih domaćih hibrida da ide u korak sa Evropom, odnosno sa evropskim institutima za stvaranje hibrida kukuruza?
„Mi možemo da izdržimo konkurenciju u našoj zemlji i to smo i dokazali. Međutim, objektivno posmatrano, mi ne možemo u Zemun Polju da vršimo selekciju hibrida koji će biti konkurentni na tržištu zapadne Evrope. Jednostavno, nemamo odgovarajuće klimatske i agroekološke uslove za to.“
Ukoliko bismo posmatrali sveukupnu selekciju ZP hibrida, mogli bismo da primetimo da ona uvek ide u pravcu stvaranja krupnih hibrida, sa velikim i zdravim klipom, koji dobro podnose uslove suše i mogu da daju visoke prinose.
„Moguće je da bi neki od naših hibrida bili odgovarajući za zapadnoevropske ili čak američke ratare. Ipak, da bismo otkrili i precizirali koji su to hibridi, deo ogleda morali bismo da izvodimo na njihovom terenu i u njihovom okruženju.“
Na kraju, da li biste želeli da nam otkrijete u kom pravcu ide selekcija hibrida za naredne godine, kakve nove hibride naši ratari mogu da očekuju na tržištu?
„Uopšteno govoreći, postoji nekoliko pravaca selekcije hibrida kukuruza. Tako, na primer, možemo da razlikujemo selekciju koja ide u pravcu stvaranja hibrida za vršidbu u zrnu, za berbu u klipu, za silažu i tako dalje. Ipak, ukoliko bismo posmatrali sveukupnu selekciju ZP hibrida, mogli bismo da primetimo da ona uvek ide u pravcu stvaranja krupnih hibrida, sa velikim i zdravim klipom, koji dobro podnose uslove suše i mogu da daju visoke prinose.“
„Primera radi, mi smo ove godine imali i dva nova hibrida u grupi zrenja 300. To su hibridi ZP 366 i ZP 388. U ovako povoljnoj godini, oni imaju klipove kao hibridi kasnijih grupa zrenja. Uz to, oni su namenjeni za vršidbu u zrnu, ali se bez ikakvih problema mogu brati i u klipu.“
Sagovornik:
Milomir Filipović, selekcioner kukuruza u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“
Komentari