Nakon otežene žetve pšenice, na poljoprivrednicima je težak zadatak, kako sačuvati požnjeveno. Kod čuvanje pšenice, treba voditi računa da ne dođe do samozagrevanja, a kasnije i kvarenja pšenice.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Svi oblici samozagrevanja uskladištene pšenice nastaju kao rezultat biohemijskih procesa u zrnu, mikrobioloških procesa na površini zrna i zbog aktivnosti insekata. Koji je od ovih faktora uticajniji, predmet je mnogih ispitivanja. Utvrđeno je da se fiziološki procesi, a sa tim i samozagrevanje pšenice, odvija i u potpuno sterilnim uslovima, ali sa znatno slabijim intenzitetom.
Prema tome sva tri navedena procesa, ako se za to steknu potrebni uslovi teku uporedno, a kao krajnji rezultat je samozagrevanje pšenice koje za posledicu ima kvarenje. Odlučujući faktori koji utiču na intezitet samozagrevanje su vlaga zrna i temperatura.
Najuočljiviji pokazatelj samozagrevanja je porast temperature. Za kratko vreme temperatura poraste do 55 stepeni da bi usporenijim tempom dostigla maksimum od 65 stepeni. Nakon postizanja maksimalne temperature zrnena masa počinje da se hladi, jer prestaju svi procesi u zrnu, na zrnu i u međuzrnom prostoru.
U početnom stadijumu procesa samozagrevanja dolazi do burnog razvoja bakterija i plesni. Daljim povećanjem temperature od 25-40 stepeni još uvek se povećava broj plesni. Na temperaturi od 40-50 stepeni plesni nestaju, a
pojavljuju se sporogene termofilne bakterije. Kod maksimalne temperature samozagrevanja pšenične mase drastično se smanjuje broj živih mikroorganizama, što znači da je život zrnene mase skoro potpuno zamro.
Na osnovu osobina uskladištene pšenice i temperature zrnene mase razlikuju se tri stadijuma samozagrevanja. Prvi stadijum predstavlja početak samozagrevanja kada temperatra poraste na 30 stepeni. Na ovom stadijumu zrno poprima slab ambarski miris bez izmena boje. Brzom intervencijom, prebacivanjem i provetravanjem zrnene mase zrno se može dovesti u prvobitno stanje bez značajnih promena u kvalitetu i gubitka u masi.
Drugi stadijum predstavlja razvijeni oblik samozagrevanja koji nastaje od 3-7 dana od prijema pšenice. U ovom stadijumu temperatura raste od 34-38 stepeni. Zrno menja boju u tamnu, a miris prelazi iz ambarskog u sladni. Na zrnima koja su pretrpela drugi stadijum samzagrevanja ostaju trajne posledice pogoršanog
kvaliteta.
Treći stadijum predstavlja zapuštene forme samozagrevanja sa temperaturom koja dostiže do 50 stepeni. U ovom stadijumu zrno potpuno izgubi biološku i tehnološku vrednost i postaje praktično neupotrebljivo. Zrnena masa je jako neprijatnog mirisa i ugrudvana je. Nikakvim merama stanje zrna se ne može popraviti.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Savetodavac za ratarstvo dipl. inž. Milanka Miladinović
Komentari