Sirak je kultura koja se retko gaji u našoj zemlji. O tome koliko je njegov uzgoj isplativ i kako on protiče razgovarali smo sa Milošem Krstovskim koji poseduje parcelu pod istim u Bačkom Petrovcu i bavi se proizvodnjom brašna od sirka.
Foto:Miloš Krstovski
Porodična tradicija uzgajanja sirka koja traje više od 40 godina
Sirak je biljka čije se pojedine sorte i hibridi koriste kao glavna sirovina za izradu metli, određene sorte i hibridi se koriste za silažu, stočnu hranu.
„Gajenje sirka u našoj porodici je tradicija duga više od četiri decenije. Na porodičnom gazdinstvu se gajio sirak pretežno za potrebe izrađivanja metli pošto je najveća evropska metlara bila baš u Bačkom Petrovcu. Kada je ona prestala sa radom 2003. godine, tražili smo novu kulturu koja bi na našim oranicama zamenila sirak metlaš. Imali smo svu potrebnu mehanizaciju kao i iskustvo, ali i poznavanje tehnološkog procesa proizvodnje i zahteve sirka“, rekao je sagovornik našeg portala koji je inače direktor osnovne škole u Gložanu.
MOŽDA VAS ZANIMA
Naredne godine su počeli da traže način proizvodnje sirka pogodnog za ljudsku ishranu. Kako kaže Krstovski, iako ima mnogo sorti i hibrida sirka, nažalost samo jedna sorta, uz odgovarajuću agrotehniku i preradu, ima potencijal da se koristi za tu namenu. Više od osam godina njegova porodica je tražila način da dobijenu sirovinu adekvatno preradi.
„Željeni proizvod smo dobili 2015. godine, integralno sirkovo brašno je ispunilo sve zahteve za proizvod pogodan za ljudsku ishranu, što je potvrdila i licencirana SP laboratorija iz Bečeja i laboratorija novosadskog Tehnološkog fakulteta“, istakao je Miloš Krstovski.
Ljudi postaju sve svesniji zdravstvenih dobrobiti sirka
Sirak gaji na oko 10 hektara površine. Više od polovine površina je zasađeno pod metlašem. Ostalu većinu čini sirak za stočnu ishranu, a jedan mali deo za proizvodnju integralnog bezglutenskog brašna.
Naš sagovornik ističe da su prošlih godina proizvodili do 10 tona brašna godišnje, međutim, kako se svest o zdravstvenim pogodnostima sirka brzo širi, u narednom periodu planiraju da povećaju proizvodnju.
„Od sirkovog bezglutenskog brašna mogu se praviti razna ukusna peciva, hleb, pa čak i palačinke. Zdravstvene pogodnosti sirka ogledaju se u tome što on povoljno utiče na zdravlje srca, sistema za varenje, povoljno utiče na regulisanje dijabetesa, povećava energiju organizma i drugo. Sirak je energetska sirovina koja svakodnevnu ishranu dopunjava vitaminima, mineralima i obezbeđuje gotovo polovinu potrebnog dnevnog unosa proteina i dijetalnih vlakana“, istakao je ovaj poljoprivrednik iz Vojvodine.
Foto:Miloš Krstovski
Naplata je veliki problem malih proizvođača
Dodaje da je to kultura koja vodi poreklo iz Afrike, i kao takva dobro podnosi visoke temperature, slabije zemljište i manjak vlage. Prema njegovim rečima, prilikom plasiranja proizvoda na veliko najveći problem predstavlja naplata.
„Ponekad se od veleprodajnih trgovačkih lanaca novac čeka i preko 180 dana, što malim proizvođačima predstavlja veliki problem i često odustaju od tog načina prodaje. Za sada mi naše proizvode šaljemo isključivo putem porudžbina“, rekao je Miloš Krstovski.
Komentari