Soja, kao jedna od najznačajnijih ratarskih kultura, prisutna je u raznim segmentima naših života. Zaslužna je za trend rasta površina pod ratarskim kulturama, a kod poljoprivrednih proizvođača, gajenje soje je popularno zbog sigurnih prinosa i stabilnih cena. Iz ovih razloga, očekuje se da se sve više poljoprivrednih proizvođača odluči da gaji soju u budućnosti.

Foto:Delta Agrar, Selsem arhiva

Benefiti gajenja soje

Glavni razlog gajenja soje je povoljni hemijski sastav zrna. Soju karakteriše najkvalitetniji aminokiselinski sastav i smatra se za najvažniju proteinsku biljku. Zrno soje ima između 35 i 40 posto proteina i oko 20 posto ulja zbog čega se najčešće koristi u ishrani ljudi i životinja.

Još jedna prednost soje je to što ona obogaćuje zemljište azotom, pa se sezonu nakon proizvodnje soje mogu gajiti ratarske kulture na istom zemljištu, uz smanjenu upotrebu azotnih đubriva.

Količina i raspored padavina važni u proizvodnji soje

Brojni agroekološki faktori (toplota, vlaga, svetlost i zemljište) utiču na razviće, rast i prinos soje. Ako faktori spoljne sredine deluju negativno, prinos soje često može da varira, po lokalitetima i po godinama.

Uspeh u proizvodnji soje, odnosno ispoljavanju genetičkog potencijala rodnosti sorti najviše zavisi od uslova vlažnosti. Za razliku od drugih kulturnih vrsta biljaka kod soje je bitna i količina i raspored padavina tokom vegetacionog perioda, a manje je važna, takozvana, zimska vlaga.

U prvim fazama rasta, potrebe soje za vodom su krajnje skromne, osim kada je klijanje i nicanje u toku. Kako soja raste tako se i njene potrebe za vodom povećavaju. U periodu intenzivnog porasta, cvetanja, zametanja, mahunanja, a posebno perioda nalivanja semena to jest zrna, potreba za vodom je izražena, te se ove faze smatraju za ključne u procesu razvoja soje.

Smatra se da će ukoliko u periodu od druge polovine juna do početka avgusta padne oko 200 litara kiše, uz dobru agrotehniku, soja obrazovati veliki broj mahuna i zrna u njima. Dobro, naliveno seme će biti lepo i krupno, a kao krajnji rezultat je očekivani visok prinos soje.

Mora se imati u vidu da je soja vrlo intenzivna biljka koja zahteva poštovanje tehnološke discipline u izvršavanju svih agrotehničkih mera. Ukoliko želimo visoke prinose soje moramo obratiti pažnju na sve parametre (izbor sorte, upotrebu deklarisanog semena, predsetvenu pripremu, đubrenje, vreme i način setve, higijenu useva i žetve).

Kada sejati soju i koju sortu izabrati?

Kada je setva u pitanju, ističemo da su prednosti rane setve brojne i preporučujemo da se sa setvom krene čim je temperatura setvenog sloja na dubini od 4-5 cm između 8-10°C. Soja bolje podnosi niže temperature od kukuruza, te mlada, tek iznikla biljka soje, bez problema podnosi -2, -3°C.

Preporuka je da se već krajem marta prate uslovi zemljišta, prvenstveno temperature i da se sa setvom počne čim se steknu adekvatni uslovi.

Sorte soje se dele prema dužini vegetacionog perioda na 13 grupa zrenja. U našim uslovima ekonomski značaj imaju sorte 000, 00, 0, I i II grupe zrenja. Dobra sorta odlikuje se visokom produktivnošću, adaptibilnošću u različitim agroekološkim uslovima, potencijalno visokim i stabilnim prinosom, otpornošću na poleganje, bolesti i štetočine i zadovoljavajućim kvalitetom i otpornošču na sušne uslove.

Selsem sorte daju stabilne prinose i u promenjenim agroekološkim uslovima. Rad na selekciji Selsem programa soje traje više od 50 godina, a danas sorte soje Selsem, znače stabilnost, prilagodljivost različitim uslovima gajenja i potencijal za visoke prinose.

Poslednjih nekoliko godina registrovan je veliki broj sorti ultra kratke i kratke vegetacije (Maestral, Panonka, Pasat, Dana i Pelikan) gde su stručnjaci Delta Agrara koji stoje iza razvoja Selsem sorti uspeli da podignu njihov proizvodni potencijal i približe ga sortama srednje i srednje duge vegetacije koje u promenjenim agroekološkim uslovima (primer izrazite suše na našem tržištu u poslednjih desetak godina) daju stabilne i ekonomski opravdane rezultate.

Foto:Delta Agrar, Selsem arhiva

Kako izabrati grupu zrenja?

Do skoro je bilo nezamislivo da se sorte 000 i 00 koriste i u redovnoj setvi ali upravo ostvareni rezultati sa ovim sortimentom u poslednjih 2-3 godine daju Selsem timu za pravo da ih preporučuje i za redovnu i postrnu setvu.

Kada je reč o 000 grupi zrenja, ona je pre svega namenjena za postrnu setvu. Ovoj grupi pripada sorta Maestral koja pored postrne setve, dobre rezultate pokazuje u ranoj i zakasneloj setvi. Maestral se takođe može pohvaliti krupnim semenom, a proizvodni potencijal je preko 4,5 [t/ha] što je za ovu grupu zrenja izuzetno visok rezultat.

U sledećoj grupi, 00 grupi, prisutne su sada već popularne sorte Panonka i Pasat. Panonka je pogodna za redovnu, zakasnelu, naknadnu i postrnu setvu, dok je za Pasat karakteristična velika plastičnost i adaptibilnost u različitim uslovima gajenja, izuzetno velika produkcija mahuna, kao i visoka tolerantnost na pucanje istih. Visok proizvodni potencijal karakteriše i jednu i drugu sortu.

U 0 grupi zrenja Selsem brend ima čak 3 sorte – Dukat, Dana i Pelikan. Dukat, kao najzastupljenija sorta ove grupe zrenja u izvozu, odlikuje se velikom adaptilnošću i stabilnošću u različitim uslovima gajenja. Ostvaruje neverovatne prinose, preko 5 [t/ha]. Sorta Dana je, takođe, adaptabilna i sadrži veliki broj mahuna po etaži. Pelikan je sorta novije genetike i visokog proizvodnog potencijala, vrlo intenzivna sorta koja, u odnosu na druge sorte, upravo pravi razliku u prinosu u povoljnim uslovima gajenja.

Sve sorte odlikuju se stabilnošću i otpornošću

Galeb, Vihor i Posejdon pripadaju I grupi zrenja. Galeb, kao najpopularnija sorta u Italiji, sa proizvodnim potencijalom preko 5 [t/ha], lider je u proizvodnji u humidnim uslovima. Vihor i Posejdon su najnovije sorte u Selsem portfoliju koje su proširile Selsem ponudu u, za sada, najzastupljenijoj grupi zrenja na našem tržištu.

Po ostvarenim rezultatima u komisijskim i predkomisijskim testovima daleko prevazilaze standard ove grupe zrenja, te se sa pravom očekuje da će zauzeti značajno mesto na proizvodnim površinama kod naših farmera.

U II grupi zrenja Selsem brend nudi 3 sorte. Beta sortu koju odlikuje visoka tolerantnost na poleganje kao i na pucanje mahuna, i karakteriše preko 40 posto mahuna sa 4 semena. Gorštak je kasna sorta koja ima proizvodni potencijal preko 5,5 [t/ha]. Volođa je intenzivna sorta koju kao i Pelikan odlikuje izuzetna tolerantnost na poleganje, visoka tolerantnost na pucanje mahuna i proizvodni potencijal preko 5 [t/ha].

Foto:Delta Agrar, Selsem arhiva

Iako svaka Selsem sorta ima svoje specifičnosti, ono što im je zajedničko je stabilnost, otpornost i izuzetan kvalitet semena sa visokom energijom i ukupnom klijavošću.

Kod Selsem sortimenta rezultati govore sami za sebe, pa je tako na oglednom polju PSS Loznica ostvaren prinos od 5.280 kg/ha za sortu Gorštak, dok je u Italiji za sortu Maestral ostvaren prinos od čak 4.900 kg/ha što je izuzetno visok prinos za 000 grupu zrenja.

Ako i vi želite da gajite soju i ostvarite najveći prinos, a samim tim i visok profit, posetite sajt www.selsem.rs i izaberite vašu sortu!