U novom istraživanju otkrivena je sposobnost korena biljake da oseti vlažnost zemljišta i da na osnovu toga prilagode svoj oblik kako bi primile odgovarajuću količinu vode.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Ovo otkriće bi moglo omogućiti uzgoj useva koji su prilagodljiviji klimatskim promenama, kao što je nestašica vode, te omogućiti sigurnije zalihe hrane u budućnosti.
Ovi nalazi, objavljeni u časopisu Science, opisuju novi molekularni mehanizam koji su otkrili timovi na univerzitetima u Nottinghamu i Durhamu, a koji je primarno finansiran od strane BBSRC.
Koreni su od velike važnosti za biljke kako bi one mogle da dobiju vodu i hraniva iz tla. Voda je neophodna za rast biljaka, ali nagle klimatske promene čini upijanje vlage iz tla još izazovnijim. Međutim, biljke su mnogo prilagodljivije nego što izgleda. One su sposobne da se prilagode različitim uslovima vlažnosti tla promenom svoje arhitekture korena, mada do sada još uvek nije svima najjasnije kako se to radi.
Profesor Sadanandom, koji je učestvovao u istraživanju, objasnio je: „Biljke su relativno nepokretne i zbog toga njihov rast i razvoj u velikoj meri zavisi od njihovog okruženja. Naše istraživanje je identifikovalo određeni protein koji može modifikovati, pa čak i zaustaviti grananje korena, čime se ograničava rast i razvoj biljaka.“
„To je veoma uzbudljivo jer nam otvara mogućnost da prilagodimo delovanje proteina i potencijalno razvijemo biljke koje bi mogle da nastave da granaju korenje čak i u izazovnim uslovima kao što je nestašica vode.“
Profesor Benet zaključio je da je voda veoma važna za rast biljaka, razvoj i, konačno, za njihov opstanak. Zanimljivo je to što naučnici još uvek ne mogu da utvrde tačno kako biljke mogu da predosete u kakvom se zemljištu nalaze, odnosno kojom količinom vode raspolažu. U tom procesu istraživanja otkriven je novi molekularni mehanizam. Ovo predstavlja veliki korak napred i otvara put za uzgajivače da razvijaju nove useve bolje prilagođene klimatskim promenama, a samim tim i pomažu u pružanju globalne sigurnosti hrane.
Sigurnost hrane je goruće globalno pitanje. Proizvodnja useva mora se udvostručiti do 2050. godine kako bi održala korak sa globalnim rastom stanovništva. Dostizanje ovog cilja biće još veći izazov s obzirom na uticaj klimatskih promena na dostupnost vode i na nastojanje da se smanji unos đubriva kako bi poljoprivreda postala ekološki održivija. U oba slučaja, razvoj useva sa poboljšanom efikasnošću unosa vode i hranljivih materija bi pružio rešenje.
Komentari