Početak proizvodnje pšenice nije mnogo obećavao, usled faktora koji su nepovoljno uticali na ozima žita, međutim maj mesec i visoka vlaga su nadoknadili sve propuste kod biljaka.
Foto:Agromedia
U Smederevu je pod pšenicom posejano 4500 hektara
Na teritoriji Podunavskog okruga je posejano oko 15.000 hektara pod pšenicom i oko 4.500 hektara pod ječmom. Ukoliko posmatramo teritoriju Smedereva, pod pšenicom je posejano oko 4.500 hektara, dok je pod ječmom 1000 hektara, što je u proseku 25 posto veća površina nego predhodne godine zato što su postojali bolji uslovi za jesenju setvu, reči su savetodavca Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Smederevo Dragomira Radića.
U svetu ozima pšenica zauzima veće površine i u proseku daje veće prinose od jare i njen je opšti ekonomski značaj time veći. Ozima pšenica daje ne samo veći, nego i stabilniji prinos u odnosu na jaru.
MOŽDA VAS ZANIMA
Naš sagovornik ističe da početak proizvodnje pšenice nije mnogo obećavao, jer je bilo mnogo negativnih faktora koji su nepovoljno uticali na ozima žita, počev od kasne setve, ranog kretanja vegetacije zbog tople zime u februaru i zatim naglog izmrzavanja lisne mase na temperaturi od -15 stepeni, koja u normalnoj zimi ne izaziva izmrzavanje čak ni na golomrazici.
„Na svu sreću, tokom maja meseca, kada je biljci najpotrebnija vlaga za nalivanje zrna, pale su obilne kiše, koje su nadoknadile sve propuste u agrotehnici, kao i ćudljivost prirode – rekao je Radić.
Prinos pšenice na štićenim parcelama viši čak za 1000 kilograma po hektaru
Kao i svaka biljna vrsta, i pšenica je podložna pojavi biljnih bolesti i štetočina koje mogu da utiču na ostvarene prinose, kao i na kvalitet. Pojava korova sprečava se agrotehničkim merama, u kojima pravilna izmena kultura u plodoredu ima važnu ulogu. Kod jače pojave širokolisnih i uskolisnih korova tretiranja se vrše herbicidima i to u rano proleće jer im je tada rast intenzivan.
Na pitanje da li su proizvođači pšenice na terenu imali uobičajnih problema sa pojavom bolesti i štetočina u ovoj godini, Radić odgovara da u sušnom proleću nema značajnijih pojava bolesti, mada se na pojedinim lokacijama sa većom vazdušnom vlagom javila lisna pegavost.
Ozbiljni proizvođači štite svoje useve fungicidima preventivno, a pokazalo se i da je prinos na štićenim parcelama viši čak za 1000 kilograma po hektaru nego na neštićenim parcelama.
Do sledeće žetve ješćemo prvoklasni hleb sa manje aditiva
Ratari su zadovoljni ostvarenim prinosima pšenice u ovoj godini.
„Naime, prosečan višegodišnji prinos pšenice u našem regionu je 4,7 tona po hektaru, a sa istim ulaganjima sada imamo prosečan prinos od 6 tona po hektaru. Kvalitet zrna je takođe nadprosečan i kreće se preko 80 kilograma za jedan hektolitar zapremine, što znači da ćemo do sledeće žetve jesti prvoklasni hleb sa manje aditiva za podizanje testa”, istakao je Radić.
Foto:Agromedia
Cena pšenice se kreće oko 20 dinara po kilogramu, i ista je u svim zemljama regiona. Međutim, kako ističe Radić, ova cena je na manjim otkupnim mestima zastupljena, i podložna je raznim tržišnim mešetarenjima i manipulacijama, dok je cena na berzi od 23 do 24 dinara po kilogramu.
Pitali smo ga i koji su saveti našim ratarima za sledeću sezonu?
On naglašava da je preporuka da se ovogodišnji rod ne predaje odmah iz njive, već da se sačuva i sačeka njena cena. Za narednu setvu treba birati domaće sorte poboljšivače, kao što su Pobeda, Simonida i Zvezdana, koje su dale najbolje rezultate u našim klimatskim uslovima i imaju vrhunski kvalitet i prinos.
Autor: Kristina Antić
Komentari