Heljda nije zahtevna za gajenje, a njenom preradom može se dobiti brašno, mekinje, farmaceutski i kozmetički preparati, ali i hrana za bebe i dijabetičare. Ipak, u niškom okrugu mali broj poljoprivrednika proizvodnju ove kulture vidi kao profitabilnu. Za subvencije u ovoj proizvodnji Gradskom fondu za poljoprivredu nije stigao nijedan zahtev.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Nažalost, u niškom kraju ne nailazi se često na proizvođača heljde. Ipak, Dragan Jovanović iz Leskovika odvažio se i pre tri godine prvi put ovom kulturom zasejao tridesetak ari, dok je ove godine stigao do dva hektara. „Informisao sam se na internetu i video da je to korisna i lekovita biljka, i probao sam. Nema regulisanog tržišta za ovu proizvodnju, potražnja je u manjim količinama, ali malo po malo i ide“, kaže Dragan Jovanović.
Obaveze oko ove proizvodnje su i na drugim članovima porodice, ali im, kažu, ne pada teško. „To je nešto što je zdravo, a treba se zdravo hraniti i neću se nikada kajati zbog toga, a ni moja porodica verovatno. Naša deca su već u tome, pomažu u svemu, i nadam se da vide neku budućnost u gajenju heljde i oni“, kaže Jovanović.
Većina poljoprivrednika ovog kraja čeka ipak utaban put i sigurno tržište pre nego što krenu u proizvodnju heljde kojoj je inače cena dobra, a ovaj brdovit teren pogoduje i ne traži previše plodnu zemlju. U međuvremenu, dosta ih o tome razmišlja sve ozbiljnije. S druge strane, računica ukazuje na isplativost ovakve proizvodnje.
Ovo je prva žena najveći proizvođač ekološke heljde u Srbiji
„U odnosu na pšenicu, sa prinosom od jedne tone po hektaru heljde, na toj istoj njivi trebalo bi 8 tona pšenice da bi finansijski efekat bio isti. S tim što kod gajenja heljde nema prskanja, pesticida“, objašnjava Dragan Jovanović.
Koliko je heljda isplativija jasno je kada se zna da pomenutih 8 tona po hektaru proizvođači pšenice na ovim prostorima teško dostižu, dok prinos heljde koji je ukalkulisao ovaj domaćin premašuje za 80%.
Izvor: RTS
Komentari