Precizna poljoprivreda je koncept upravljanja u poljoprivredi za koji mnogi ne znaju d apostoji još od 30-ih godina prošlog veka. Nastala je u SAD-u, a danas nam je ovaj način bavljenja poljoprivredom dostupniji nego ikada pre. Evo šta precizna poljoprivreda podrazumeva i zašto bi ilo dobro da je više primenjujemo.

<iframe width=”560″ height=”315″ src=”https://www.youtube.com/embed/GDeNGzaa8_A” title=”YouTube video player” frameborder=”0″ allow=”accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture” allowfullscreen></iframe>

Danas su tehnologije mnogo jeftinije, saznanja su bogatija, te su se stvorili uslovi da se precizna poljoprivreda primeni. Zato smo o ovom zanimljivom konceptu razgovarali sa prof. dr Markom Kostićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

“Obično se misli da je koncept precizne poljoprivrede isključivo vezan za veliki posed. Međutim, to nije tačno. Precizna poljoprovreda je tehnološki koncept, bez obzira da li je primenjujemo na jednom hektaru, 10 ili 50 ili kako su ti hektari raspoređeni u prostoru.”

Bitno je da se poljoprivrednik fokusira na manje proizvodne jedinice i da u skladu sa tim specifičnostima radi određene operacije, naravno uz poštovanje agronomskih principa. Dakle,moraju se poštovati bazni agronomski principi. A sve to uz pomoć alata koji dolaze iz informacionih i GPS tehnologija.

Kako precizna poljoprivreda pomaže poljoprivrednicima?

Postoji širok spektar mogućnosti koje se pružaju poljoprivrednicima zahvaljujući preciznoj poljoprivredi. Ono što je trenunto u svetu dominatno i najviše prihvaćeno, jeste GPS tehnologija koja je postala prilično jeftina, a vrlo su vidljivi rezultati njene primene. Ne zahteva veliko predznanje i investicije.

To je naravno tek prvi korak u preciznoj poljoprivredi. Nadogradnja na sve to jesu sistemi koji omogućavaju lokalno specifični tretman polja. I to po pitanju pripreme tj. razbacivanja hraniva, setve ili zaštite.

“Da bi poljoprivrednik mogao sve efikasno da odradi pomažu mu tehnologije kao što su bespilotne letelice, daljinska detekcija pomoću satelita, bliska detekcija, razni ručni senzori i slično.”, kaže Kostić.

Istakao je i to da što su izvori podataka veći, to se komplikuje drugi aspekt priče – šta raditi sa tim dobijenim podacima. Kao i kako obraditi te podatke i izvući iz njih ono što je bitno. Ovo je svakako jedan od razloga zbog čega još uvek postoji mali otpor prema primeni precizne poljoprivrede.

Ostaje nam da verujemo da će se pomoću edukacija i drugih resursa to uskoro i promeniti, te da će precizna poljoprivreda naći još širu primenu.