Zastoj u trgovini na Produktnoj berzi počeo je pre svega zbog praznika krajem decembra prošle godine. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova on je nastavljen i tokom prve dve nedelje januara, pa berzansku robu i dalje kupuje ili prodaje samo onaj ko mora.
Naš sagovornik, Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije“, objasnio nam je zbog čega je promet robe na Produktnoj berzi u poslednjih nekoliko nedelja znatno smanjen, ali i šta možemo da očekujemo da će se događati na srpskom tržištu žitarica u narednom periodu.
Sve boje zlatnog zrna kukuruza!
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
„U ovom trenutku mali je broj prodavaca kojima je novac neophodan, pa se uzdržavaju od prodaje i odlažu je, očekujući nešto bolje cene. S druge strane, potrošači su se trudili da pre praznika obezbede dovoljnu količinu robe. Kada su na sve to došle i izuzetno niske temperature, koje su između ostalog dovele do pojave velikoj sloja leda na Dunavu i zabrane saobraćaja na toj reci, tražnja za žitaricama i uljaricama na našem tržištu dodatno je smanjena“, ističe Saković.
Kukuruz je i dalje naš primarni poljoprivredni robni proizvod koji se izvozi. Srpski rekord u izvozu ove žitarice postignut je u jesen 2014. godine, kada smo izvezli oko tri miliona tona kukuruza. Prema mišljenju stručnjaka, veoma je moguće da ćemo ga tokom ove godine i oboriti. Cene kukuruza su, s druge strane, veoma daleko od rekordnih.
Koliko se isplati prolećna setva?
„Rekordni prinosi koji su postignuti donekle nadoknađuju gubitak koji postoji na ceni. Međutim, kada govorimo o ceni, trebalo bi da znamo da smo mi otvoreno tržište i da smo, pre svega, izvoznici žitarica i uljarica. Kao takvi, moramo da se uklapamo u međunarodne cene i niko ovde na našem malom tržištu ne može sam da formira cenu“, ističe gospodin Vukosav.
„Na velikom međunarodnom tržištu, ili na tržištima u okruženju, gde imamo konkurenciju takođe velikih proizvođača, kakvi su Rumunija i Mađarska, formiraju se cene koje su realne. Ukoliko naši prodavci te cene podignu, onda izvoz staje. Ponuda raste, nemamo kome da prodamo i proizvođači su u tom slučaju prinuđeni da obaraju cene“, dodaje on.
Pšenica rekordno rodila u Srbiji!
Kada je reč o pšenici, prošle godine, nekoliko meseci nakon žetve, cene su bile relativno stabilne. Iako njima proizvođači nisu bili zadovoljni, one su bile potpuno odgovarajuće za izvoz.
Kukuruza smo, tokom prošle godine, izvezli nešto manje od 900.000 tona, a pšenice oko 850.000 tona. Da ove brojke budu veće, onemogućio je nizak vodostaj na Dunavu, kao i zabrana plovidbe koja je trenutno na snazi.
„Izvezli smo oko 850.000 tona pšenice, što je za naše uslove izvanredno. Jedan takav dobar izvoz podstakao je proizvođače da pomisle da prodaja ide veoma lako, pa da mogu da podignu cenu. Kako je cena počela da raste, tako je naš izvoz padao. Sa 150.000 tona u septembru, došao je na svega 36.000 tona u decembru. Takav pad izvoza će u narednom periodu povećati ponudu na našem tržištu i vršiti pritisak na cenu“, objašnjava Saković.
Kukuruza smo tokom prošle godine izvezli nešto manje od 900.000 tona. Da ove brojke budu još veće, onemogućio je nizak vodostaj na Dunavu, kao i zabrana plovidbe koja je trenutno na snazi.
„Mislim da nećemo još mnogo robe prodati na Dunavu, jer postižemo bolju cenu u zemljama iz okruženja. S obzirom na to da smo izvezli više od polovine za 6 meseci, pritisak robe će biti nešto manji i verovatno će zemlje iz okruženja i njihova tražnja diktirati domaće cene“, ističe Saković.
„S druge strane, imajući u vidu da je četiri godine zaredom rod pšenice u svetu bio rekordan, da su svetske zalihe na veoma visokom nivou i da su posledica tih zaliha niske cene, ne treba očekivati bilo kakav značajniji rast cene pšenice. Ona će zavisiti od trenutnog kolebanja ponude i tražnje“, dodaje on.
„Pšenica koja se prodaje za 17 i 17,30 dinara je trenutna realna slika. To će biti cene po kojima će se pšenicom trgovati na domaćem tržištu i po kojima možemo izvoziti u zemlje iz okruženja. Naravno, to svakako nije cena sa kojom možemo da izađemo na veliko svetsko tržište“, zaključuje naš sagovornik.
Sagovornik:
Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije“
Komentari