U selu Gramađe kod Vladičinog Hana na prstima jedne ruke može se izbrojati broj parcela na kojima se seje kukuruz. Većina žitelja ovog mesta, prema rečima jednog od njih, Ivana Mitića, opredeljuje se za pšenicu, ovas i ječam jer tu ima manje posla. Takođe, svi proizvode samo za sopstvene potrebe.

– Za ishranu nam je potreban beli kukuruz, a dajemo ga i životinjama, svinjama, kokoškama, kravi, jer vole zobastu hranu. Naravno, ne u količinama kao ranijih godina, jer cena se kreće negde oko 50 dinara po kilogramu, što je skupo, ali skup je i sam postupak proizvodnje kukuruza, snalazimo se ko kako može.

Trenutno je isplativije kupiti kukuruz, posebno ako nemate zemljište i sistem navodnjavanja – rekao je Mitić. On je naglasio da je štednja nužna zbog novih cena na našem tržištu.

– Zbog velikog poskupljenja goriva i nafte, takođe i jer je više novca potrebno za održavanje poljoprivrednih mašina koje su starije od 30 ili 40 godina, obradu zemljišta ljudi vrše samo u proleće pre sadnje kukuruza. Sve se manje obrađuju poljoprivredna zemljišta, nije kao ranije, zbog visoke cene samog semenskog kukuruza, a smanjuje se i stanovništvo u seoskim sredinama pa nema ko to obrađuje zemljište – dodao je meštanin Gramađa.

Prema podacima Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Vranju, u Pčinjskom okrugu se kukuruz najčešće gaji u Vranju, zatim u Bujanovcu pa u Vladičinom Hanu. Poslednjih godina u ova tri mesta površine su aluvilni tipovi zemljišta pored reke Morave, gde je moguće navodnjavanje ili gde je visok nivo podzemnih voda, objasnila je savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Nada Lazović Đoković. To su zemljišta degradirane smonice, vrlo se teško pripremaju, zahtevaju dosta vlage, tako da su se poljoprivredni proizvođači opredelili da rade kukuruz u monokulturi, na površinama gde mogu navodnjavati.

– Što se tiče Pčinjskog okruga, obrano je negde oko 98 odsto površine kukuruza. Posejano je oko 10.000 hektara pod kukuruzom ove godine, koja je bila veoma specifična. Sušni period obeležio je vreme setve. Kiše koje su pale u avgustu i septembru mesecu su popravile stanje, jer palo je oko 100 litara kiše po metru kvadratnom. Jedna od zadovoljavajućih godina što se tiče Pčinjskog okruga, ako uzmemo u obzir da je u ostalim delovima Srbije bio ispod proseka kukuruz.

Prinos kukuruza bio je u proseku od 4 do 6 tona po hektaru, što naravno nije dovoljno s obzirom na to da su cene inputa koštanja bile za 50 odsto više nego prethodne godine, tako da se nadamo da će ova pomoć države koja je aktuelna: svim stočarima u Srbiji će biti dat kukuruz kako bi prevazišli ovako tešku situaciju, biti od koristi. Nadamo se da će poljoprivredni proizvođači ove godine smoći snage da primene punu agrotehniku u setvi kukuruza za narednu godinu – izjavila je Lazović Đoković.

Ona je savetovala poljoprivredne proizvođače da obavezno urade zimsku brazdu do kraja novembra ili početkom decembra, kako bi na taj način sačuvali vlagu, obezbedili dovoljno humusa u zemljištu i izazvali nicanje svih onih korovskih biljaka kako bi u proleće mogli da, na jednostavniji i lakši način, suzbijaju korove. Takođe, da ukoliko su u mogućnosti primene organska đubriva tj. stanjak, najbolje u količini od 20 tona po hektaru.

Predstavnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad za južnu i istočnu Srbiju i doktor poljoprivrednih nauka, Dragan Tomić, istakao je da će ova proizvodna godina obezbediti
maksimalne prinose na teritoriji Pčinjskog okruga.

– Možemo reći da smo u Pčinjskom okrugu imali rekordne prinose, od 2014. godine. Bolji su prinosi u poređenju sa Banatom i Vojvodinom. Što se tiče Pčinjskog okruga, prinosi su bili 50 odsto veći u odnosu na prošlu godinu. Kada pogledamo sa agroekonomske strane, proizvodnja kukuruza je ove godine bila vrlo rentabilna, isplativa, tako da posle nekih sedam, osam godina, imali smo dobru proizvodnu godinu što se tiče i kukuruza i ostalih žitarica.

Poučeni svim iskustvom do sada, možemo da preporučimo poljoprivrenim proizvođačima da setvu obavljaju ne tako rano, pre svega zbog kasnih prolećnih mrazeva može da dođe do oštećenja kukuruza sa jedne strane, dok sa druge može doći do vodenog taloga koji u kasnim prolećnim danima diže na našem području, a što se tiče samog izbora hibrida, treba ići na ranostasne, na taj način izbeći one kritične periode.

U poređenju sa ostalim delovima Srbije, prinosi su dobri, a na to su umnogome uticali povoljni vremenski uslovi.

– Ova proizvodna godina što se tiče kukuruza bila je veoma šarolika, iz razloga što je poznato da se kukuruz na teritoriji centralne Srbije, naročito na području južne Srbije, gaji u vrlo ekstenzivnim uslovima, tako da praktično, proizvodnja kukuruza zavisi od atmosferskih prilika. Ove godine smo imali što se tiče same setve vrlo povoljne vremenske uslove. Setva je protekla bez većih problema, tako da je ujednačen sklop biljaka bio.

U daljem periodu rasta i razvoja kukuruza, imali smo sreću na jugu Srbije, naročito u Pčinjskom okrugu, da je došlo do pravilnog rasporeda padavina. Padavine nisu bile značajne, ali su sasvim dovoljne da ono mineralno đubrivo i organske materije koje su bile mogla je biljka da usvoji, a sa druge strane, imala je dovoljan poljski vodeni kapacitet kako bi se nesmetano odvijao rast i razvoj kukuruza. Najkritičniji period bila je druga polovina jula i prva polovina avgusta – rekao je ovaj stručnjak.

Tomić je još jednom apostrofirao dobar raspored padavina i dobru količinu taloga, tako da kukuruz kada je u periodu metličenja i kasnije oprašivanja kao i nalivanja zrna, bili su izuzetno vremenski povoljni uslovi u skladu sa genetskim potencijalom određenih hibrida, te smo imali i dobro projektovane prinose.