Šta je desikacija i kada je pravo vreme za žetvu soje i kako se sve može koristiti zrno saznajte u daljem tekstu.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Soja u sebi sadrži preko 40% proteina, preko 20% ulja i preko 30% ugljenih hidrata. Belančevine iz soje imaju u sebi sve esencijalne aminokiseline pa su jako visoke biološke vrednosti. Žetva soje za zrno se obavlja u u punoj zrelosti ili ranije pre potpunog sazrevanja svih mahuna.
Najbolje vreme za žetvu soje je kada je usev bez lišća sa mrkim ili žutim mahunama. Seme je tada sa vlagom od 13 do 14%, tvrdo, potpuno formirano. Kod zrele soje kada se protrese stablo čuje se zveckanje zrna u mahunama. U takvim uslovima žetvu soje treba obaviti u što kraćem vremenskom roku jer zrele mahune mogu da pucaju, a pogotovu ako se desi da se u tom periodu smenjuje kišovito-vlažno vreme i lepi sunčani dani. Takođe ni žetvu soje ne treba obavljati suviše rano kada dok veći deo zrna nije potpuno zreo što može predstavljati problem kako u žetvi tako i u skladištenju semena.
U godinama sa većom količinom padavina soja neravnomerno sazreva. U takvim slučajevima mahune i seme su u najvećem procentu zreli a lišće naročito u gornjem delu stabla ostane zeleno ili poluzeleno. U ovakvim uslovima je jako teško izvršiti žetvu useva za zrno jer je otežan rad kombajna zbog zelene mase, a povećana je vlažnost zrna. U uslovima kasnijeg sazrevanja obavlja se desikacija. Po definiciji desikacija je na veštački način izazvano sušenje lišća i ostalih zelenih delova biljke kao i korovskih biljaka u soji.
Desikacija se izvodi tretiranjem useva hemijskim preparatima koji su za to namenjeni i kod kojih to jasno piše u uputstvu za upotrebu. Desikacija sa herbicidima na bazi glifosata nije preporučljiva a u pojedinim zemljama kao što je
Nemačka je i zabranjena. Na tretiranim biljkama(soja i korovi) se vrlo brzo suši lišće i otpada. Za desikaciju soje se koristi od 300 do 600 l vode po ha. Prilikom desikacije mora se povesti računa o vremenu obavljanja ove agrotehničke operacije. Ukoliko se rano pristupi može doći do prekidanja nalivanja zrna u mahunama tako da se dobija zrno slabijeg kvaliteta.
Pravo vreme za desikaciju je kada na većini biljaka lišće požuti i počne da opada sa stabljike a vlaga u zrnu se kreće oko 30 do 40%. To je faza tehnološke zrelosti soje. U zavisnosti od izabranog preparata kao i stanja useva na kom je vršena desikacija, žetva soje se može obaviti za 4 do 14 dana od dana primene. Slamu soje sa parcela na kojima je vršena desikacija bi trebalo istarupirati i uneti u zemljište oranjem ili iskoristiti kao biomasu za grejanje. Soja se takođe koristi i kao kabasta stočna hrana gde se upotrebljavaju vegetativni organi stablo i list kada se soja kosi u zeleno ili se koristi slama posle žetve. Vegetativni delovi biljke sadrže velike količine hranljivih materija, naročito belančevina koje se najviše nalaze u lišću.
U zelenoj stabljici i lišću nalazi se oko 15% belančevina, oko 45% ugljenih hidrata i oko 10% mineralnih materija. Kod korišćenja soje “na zeleno” razlikujemo dva načina:
a) prvi način je košenje soje u zelenom stanju, sušenje u otkosima i baliranje. Kako se soja duže suši potrebno je pokositi kada se zna da nailazi duži period suvog i toplog vremena tako da se pokošena masa brže prosuši.
b) drugi način je siliranje pokošene mase soje a u poslednje vreme to se radi u kombinaciji sa kukuruznom silažom koji ima u sebi manje proteina tako da se ove dve biljke dobro dopunjuju i soja povećava sadržaj proteina i njihovih aminokiselina.
Slama soje koja je ostala na parceli posle redovne vršidbe za zrno se koristi kao stočna hrana, zaorava u cilju popravljanja organske materije u zemljištu ili kao biomasa za grejanje.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. ratarstva i povrtarstva Dušan Despotović
Komentari