Ovog proleća, prema zvaničnim podacima Eurostata, jari usevi će u Kolubarskom okrugu biti zasejani na preko 29.000 hektara. Zvanična statistika pokazuje da najveće površine zauzima kukuruz, koji se seje na 26.929 hektara. Međutim, procene pokazuju da se ova ratarska kultura u ovdašnjim selima gaji na preko 35.000 hektara od čega kukuruz sa bar 10.000 hekatara završi u silaži.
Na drugo mesto po površinama na kojima se proizvodi dolazi soja, koju poljoprivrednici uzgajaju na 1.962 hektara. Krompir zauzima 1.409 hektara, sledi jara pšenica koja se seje na površini od 314 hektara, duvan i jari ječam zauzimaju po 235 hektara. Podaci Eurostata pokazuju da se u delu Srbijee suncokret gaju na svega četiri hektara, mada procene govore da ove uljane kulture ima mnogo više.
„U odnosu na ranije godine u strukturi same setve nije došlo do značajnih promena. Ovde se ljudi ne bave ratarstvom kako bi viškove proizvoda plasirali na tržište već se sve uglavnom naplati kroz mleko i meso. Kukuruz je i dalje dominantna kultura iz razloga što je ovde u velikoj meri zastupljena stočarska proizvodnja, a silaža i zrno kukuruza su osnova u ishrani muznih krava. Kada saberemo površine na kojima se gaje ostale ratarske kulture nema ih koliko ima kukuruza“, kaže Snežana Stojković Jevtić iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Prema njenim rečima, suncokret se dosta gaji u ubskim selima Banjani, Vrelo, Takovo. Na nekoliko mesta postoje i otkupna mesta za ovu i druge kulture.
„Nas raduje činjenica da sve više poljoprivrednika gaji suncokret pre svega zbog njegovog učešća u plodoredu, a pored toga dobro je da zbog svoje hranjive vrednosti bude zastupljen u ishrani domaćih životinja. Prinos suncokreta na vojvođanskim njivama je i preko četiri tone po hektaru, na području Mačve 3 do 3,5 tone, a u našem kraju dobar je svaki prinos koji se kreće oko tri tone po hektaru“, rekla je Stojković Jevtić savetodavac za ratarstvo.
Pre par godina zabeležen je porast površina pod sojom jer je imala dobru cenu, a pored toga ona je dobra zbog samog plodoreda i smene useva. Što se tiče ozimih useva ona se prema zvaničnim podacima Eurostata u selima na teritoriji Uba, Lajkovca, Mionice, Ljiga, Osečine i Valjeva gaje na 18.655 hektara. Najveće površine zauzima ozima pšenica 13.863 hektara, sledi ječam na 3.912 hektara, ovas se gaji na 520, raž na 120, a uljana repica na 170 hektara.
„I pšenica je povratila svoje površine. Godinama se prosek površina zasejanih pšenicom kretao oko 15.000 hektara, a onda se desio pad, pa smo pre nekih pet do šest godina došli u situaciju da je pšenicom zasejano svega sedam hiljada hektara. Srećnijih godina pšenična njiva se ovde prostirala na preko dvadeset hiljada hektara. Ljudi pre svega nemaju veliki interes da gaje pšenicu. Ona nema veliki prinos, nema ni neku cenu, a hleb se uglavnom kupuje i retko ga ko pravi u domaćinstvu. Iz tih razloga malo ko seje pšenicu, mahom su to staračka domaćinstva pre svega iz navike ili stočari zbog potreba za slamo“, istakla je naša sagovornica.
Kaže da se strna žita se preoručuju za uvođenje u plodored iz više razloga. „Parcela na kojoj se seju te godine se „odmara’’, jer su strna žita skromni potrošači hranljivih materija. Za razliku od kukuruza formiraju mnogo manji prinos po jedinici površine, manja su ulaganja prilikom setve, sigurniji je prinos, a zbog ambrozije i drugih višegodišnjih korova dobro je što se gaje jer su to usevi u gustom sklopu“, pojašnjava Snežana Stojković Jevtić.
Sve se više gaje i leguminoze, stočni grašak, grahorica ili stočni kelj, koji se mogu koristit kao zelena stočna hrana ili hraniva od kojih može da se pravi seno ili senaža. Dr Radosav Vujić iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kaže da kada je stočarska proizvodnja u pitanju, a pre svega se to odnosi na uzgoj muznih krava ili tov junadi, da bez dovoljne količine kabaste stočne hrane vrlo je teško organizovati stočarsku proizvodnju.
„Jedna od mogućnosti, a zahvaljujući pre svega semenskim kućama koje se bave proizvodnjom krmnih kultura, postoje vrlo realne mogućnosti da svako gazdinstvo koje se bavi stočarskom proizvodnjom, da na svom imanju proizvede značajne količine kabaste stočne hrane jer postoje kulture koje mogu da se seju u jesen a da se u proleće nakon njihove žetve na istoj parceli poseje silažni kukuruz. Jedan od primera je senaža a za to se u kombinaciji mogu koristiti stoćni grašak i ječam. I podaci iz literature a i praktična iskustva govore da prilikom korišćenja senaže u ishrani muznih krava dolazi do povećanja mlečnosti od preko 25 procenata, što ni malo nisu zanemarljivi. I ono što je takođe jako bitno, ovo hranivo smanjuje upotrebu koncnetrata u ishrani“, navodi Vujić.
Najveći problem i ograničavajući faktor uspešne biljne proizvodnje na području Kolubarskog okruga predstavlja povećana kiselost zemljišta.
„Rezultati agrohemijskih ispitivanja pokazuju da u više od 60 odsto uzoraka su kisela zemljišta, što je nepovoljna karakteristika. Kisela zemljišta zauzimaju znatan deo površina u okrugu, a kisela reakcija je ograničavajući faktor biljne proizvodnje, pa se u cilju popravke prporučuje kalcifikacija. Većina jako kiselih zemljišta je u brdsko – planinskom području, dok su aluvijalna zemljišta u dolinama reka Kolubare, Jadra, Tamnave“, kaže Svetlana Jerinić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi „Valjevo“.
Analize pokazuju i da sadržaj humusa varira u dosta širokom intervalu, a posledica toga je različita primena organskih đubriva na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. Na parcelama gde je sadržaj humusa manji od 2 posto potrebno je primeniti meru humizacije nekim od organskih đubriva.
Komentari