Različitim biljnim vrstama odgovaraju različite pH vrednosti zemljišta. Upravo pH vrednost zemljišta ima ključnu ulogu u usvajanju mineralnih materija.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Merenje pH vrednosti može pomoći poljoprivrednim proizvodjačima da bolje razumeju dostupnost hraniva, rastresitost zemljišta, kao i vrste biljaka koje se mogu gajiti. PH vrednost zemljišta zavisi od više faktora.
Alkalna zemljišta
Za alkalna zemljišta karakteristično je da akumuliraju rastvore soli i karbonata i često se nalaze u područima bogatim krečnim stenama.
Kisela zemljišta
Kisela zemljišta karakteriše prisustvo slobodnih jona vodonika (H) i aluminijuma (Al) koji nastaju zbog kiselih kiša, dodatka kiselih đubriva i razlaganja organske materije.
Makro i mirkoelemnti u zemljištu
Jedan od najvažnijih faktora za rast biljaka je dostupnost makro i mikroelemenata, a ta dva faktora direktno su povezana s pH vrednošću. Kod zemljišta i rastvora za đubrenje, pH vrednost će odrediti rastvorljivost elemenata, kao i njihovu pristupačnost ili nepristupačnost. Biljke mogu usvajati hranljive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti, pa se može dogoditi da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno, ali da zbog pH vrednosti nije dostupan biljkama.
pH vrednost od 4 do 5
Zemljišta koja imaju pH između 4.0 i 5.0, smatraju se jako kiselim. Rastvorljivost minerala poput aluminijuma, gvožđa i mangana se u njima povećava i oni mogu postati toksični za biljke. Slaba plodnost kiselih zemljišta takođe je uzrokovana i nedostatkom ili smanjenom dostupnošću kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg), fosfora (P) i nekih mikroelemenata u apsorptivnom kompleksu zemljišta.
Biološki sastav kiselih i alkalnih zemljišta
Kiselost ne odgovara ni radu bakterija, pa u zemljištu prevladavaju gljivice i u njemu se nagomilavaju fulvokiseline koje podstiču proces razaranja kompleksa apsorpcije i vrlo štetno utiču na plodnost zemljišta.
S druge strane, ni jača alkalnost nije pozitivna jer blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije i favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti. Poznato je da kreč utiče i na strukturu (mrvičavost) zemljišta. On, teška glinovita zemljišta, zbijena i nepogodna za obradu, prevodi u lakša rastresitija. Kreč ima sposobnost zgrušavanja i zbog toga je u stanju povezati sitne zemljišne čestice (glinu) praveći od njih krupnije mrvice i čestice.
Na taj način nastaje mrvičasta struktura poželjna za svaki tip zemljišta jer je u njima povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim.
Jako bazna zemljišta
Zemljišta s pH vrednošću višom od 8.0 ili 9.0 smatraju se jako baznim. U takvim zemljištima elementi nisu topivi niti dostupni biljkama. Iako optimalan pH za unos elemenata zavisi od vrste biljke koja se uzgaja, većina raste na zemljištu koje je blago kiselo. Važno je napomenuti da postoje i optimalne pH vrednosti za razmnožavanje korisnih bakterija u zemljištu, kao što su bakterije koje pretvaraju atmosferski azot (N2) u veze azota koje biljke mogu koristiti (NH4+). Ti fiksatori azota se razmnožavaju blizu korena mahunarki kada je pH u rasponu između 6.0 i 8.0.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Nada Lazović-Đoković
Komentari