Setva jesenjih ozimih kultura u Braničevskom okrugu dosta kasni. U drugoj polovini oktobra nisu bile posejane ni površine planirane za ječam, iako je optimalni rok za ovu kulturu istekao još 10. oktobra. Pšenica je još u goroj situaciji, ali stručnjaci kažu da se povećanjem setvene količine semena može donekle nadoknaditi sejanje van optimalnog roka.
„Glavni krivac” za kašnjenje su jesenje kiše sredinom meseca. Usled vlažnosti zemljišta nije se mogla izvršiti osnovna obrada, a s druge strane kasnilo se i sa skidanjem kukuruza, što je bio dodatni usporavajući faktor.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Setva zavisi od padavina, nije posejan ni ječam
Po podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac planirano je da na teritoriji okruga pod ozimim kulturama bude zasejano oko 40 hiljada hektara, gde će pšenica zauzeti najveći deo.
Setva ozimih žita počela je još krajem septembra. Krenulo se sa ječmom, ali ni u četvrtoj nedelji oktobra nije posejan na svim planiranim parcelama. Sigurno je da ni sav planirani usev pšenice neće biti posejan u optimalnom roku.
Kašnjenje setve nije presudno za prinos
Padavine prvenstveno ometaju osnovnu obradu i pripremu zemljišta za setvu, ali poljoprivrednicima velike muke zadaje i žetva kukuruza jer moraju da čekaju da vlažnost zrna spadne na nivo pogodan za ubiranje. Veoma mali deo površina planiran za pšenicu je posejan u optimalnom roku.
Krenulo se sa ječmom, ali ni u četvrtoj nedelji oktobra nije posejan na svim planiranim parcelama.
„Karakteristično za ovaj početak setve je neunošenje osnovnog đubriva na dobrom delu površina, a pojedine parcele biće posejane nedeklarisanim semenom. Ukoliko se pšenica ne zaseje u optimalnom roku, na svakih sedam dana kašnjenja setvene količine semena povećava se za 10 odsto“, navela je dip. ing. Jorgovanka Vlajkovac, samostalni savetodavac za ratarstvo u PSSS Požarevac.
„I prošle godine pšenica nije posejana u optimalnom roku, ali sa optimalnim rasporedom padavina imali smo dobre prinose“, dodala je gospođa Vlajkovac.
Povećana potražnja sorti sa većim udelom proteina
Poljoprivredni proizvođači pokazali su veliku zainteresovanost za sorte kojima su genetske predispozicije takve da im je udeo proteina u zrnu veći od 13 odsto. Posebno su zainteresovani za hlebne sorte i poboljšivače.
Među proizvođačima povela se priča da postoji mogućnost da naredne godine otkup pšenice bude vršen na osnovu klasa, koje se određuju na osnovu sadržaja proteina, što bi automatski značilo i razliku u ceni. Cena se formira tek kada počne otkup, a nekad i tokom njega, te se o tome i ne može u ovom trenutku diskutovati. Odgovarajuća zakonska regulativa još nije doneta, pa ostaje da se vidi koliko u tome ima istine. Doduše, pričalo se i za ovu godinu, ali od toga nije bilo ništa.
Proizvođači su posebno zainteresovani za hlebne sorte i poboljšivače
„Proizvođači su pokazali veliku zainteresovanost za sorte koje su bile u ovogodišnjem ogledu PSSS. Dosta radimo na tome da informacije o visini prinosa ili udelu proteina pravovremeno stignu do njih da još pri odabiru znaju šta da očekuju“, kazala je gospođa Jorgovanka Vlajkovac.
Procenat proteina u zrnu moguće je povećati količinom, načinom i vremenom unošenja azotnog đubriva na proleće. „Prihranjivanje treba obaviti u dva, pa čak i tri navrata. Prvo i najvažnije prihranjivanje treba obaviti pre završetka bokorenja, a korektivno, koje najviše utiče na sadržaj proteina u vreme formiranja prinosa, u vreme pojave drugog kolenceta, pa čak nije na odmet da se jedna količina azota unese i u vreme klasanja. Ovakav način prihrane utiče na kvalitet zrna i povećanje udela proteina u njemu. Mada su sorte, bilo da su u pitanju hlebne, poboljšivači ili za stočnu hranu, genetski predodređene za visinu udela proteina u zrnu“, podvukla je gospođa Vlajkovac.
Na kraju da dodamo da je ozima uljana repica na teritoriji okruga posejana na nekih 1.200 hektara. Površine pod uljanim kulturama se povećavaju na račun kukuruza.
Sagovornica: dip. ing. Jorgovanka Vlajkovac, samostalni savetodavac za ratarstvo u PSSS Požarevac
Foto: Elena Marjanović i www.pixabay.com
Komentari