Kada je reč o tržištu semena kukuruza u Srbiji, do pre petnaestak godina ono je bilo podeljeno na dve velike i dobro poznate kuće – Institut za kukuruz „Zemun Polje“ i Institut za ratarstvo i povrtarstvo „NS seme“. Polovina domaćinstva isključivo je sejala seme sa oznakom ZP, a druga polovina koristila je NS hibride.
Ratari širom naše zemlje stručnjacima iz NS i ZP instituta godinama su verovali i nikada nisu sumnjali u kvalitet semena, naročito kada je reč o starijim proizvođačima. Svaki od njih rekao bi vam da domaće seme iz ova dva instituta nema konkurenciju, jer su samo ovakvi hibridi prilagođeni našim uslovima proizvodnje, tipovima zemljišta i klimatskim faktorima.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Međutim, sa otvaranjem naših granica na srpskom tržištu pojavile su se mnogobrojne inostrane semenske kuće, čiji su hibridi takođe davali visoke prinose i odličan rod. Iz tog razloga postajalo je sve teže izboriti se za vodeću ulogu na tržištu i prodati seme za setvu.
Izgleda da je prinos za ponos ono čemu ratari zapravo teže i čemu se uvek rado vraćaju.
Odlučili smo da istražimo kako se menjao udeo na našem tržištu i koliki je udeo svaka od semenskih kuća ostvarivala. Podatke koje smo analizirali dobili smo od PSS Sombor, kojoj su sve semenske kuće dužne da prijave svoju proizvodnju semena. Ovi podaci prikupljaju se od 2006. godine.
Ipak, budući da bi detaljna analiza svake godine tražila mnogo prostora i da za neke čitaoce ne bi bila od preteranog značaja, rešili smo da je ovoga puta svedemo na tri sezone, 2011/2012, 2012/2013. i 2013/2014. O prošloj godini, naravno, govorićemo čim detaljna istraživanja budu završena.
Setva kukuruza 2011/2012. godine
Počnimo redom, od sezone 2011/2012, kada je posejano 26.120.429 kilograma semenskog kukuruza, najzastupljenije kulture u Srbiji. Prvo mesto među semenskim kućama zauzeo je Pioneer, jer je ova kompanija prodala 5.939.674 kilograma semena, odnosno 22,73% od ukupno prodate količine u našoj zemlji.
Na drugom mestu, sa veoma malom razlikom, nalazi se upravo pomenuti Institut „Zemun Polje“, što dokazuje da kupci proverenom kvalitetu sa kojim su ostvarivali uspeh, uvek veruju. Ova kuća je u pomenutoj sezoni prodala 5.899.853 kilograma semena, odnosno, ostvarila je učešće od 22.58% na tržištu.
Polovina domaćinstva isključivo je sejala seme sa oznakom ZP, a druga polovina koristila je NS hibride.
Odmah za njima, na trećem mestu se sa 4.639.028 prodatih kilograma, nalazi i „NS Seme“. Te godine, novosadski institut prodao je 17.76% semena od ukupne količine u našoj zemlji. Ostala mesta, sa neznatnom razlikom, dele KWS, Syngenta, BC hibiridi, Agrimax i drugi.
Setva kukuruza 2012/2013. godine
U sledećoj setvenoj sezoni, 2012/2013. Pioneer je i dalje na prvom mestu, ovoga puta sa 5.127.221 prodatih kilograma i 23.61% učešća na tržištu.
Drugo i treće mesto još jednom dele dva instituta, ali su ovoga puta zamenili titule. Sada je na drugom mestu „NS Seme“ sa 4.712.264 prodata kilograma i 21.70% učešća, a na trećem ZP, sa 4.218.629 semenskog kukuruza, odnosno sa 19.43% prodate robe na ukupnom tržištu.
Dokazalo se kroz godine da, bez obzira na pojavu mnogobrojnih semenskih kuća, mnogi ratari i dalje čvrsto veruju u domaći kvalitet.
Na tabeli se podigao i KWS, koji je ostvario gotovo 8% učešća na tržištu, a za njim slede Dekalb semena, Syngenta, LG, Agrimax i drugi.
Setva kukuruza 2013/2014. godine
U poslednjoj setvenoj sezoni za koju su sprovedene analize, za 2013/2014, verovali ili ne, Pioneer se i dalje čvrsto drži na prvom mestu. Ovoga puta ta kompanija prodala je 6.661.616 kilograma kukuruza i time ostvarila čak 28,86% učešća na tržištu.
Niže u tabeli još uvek se nalaze dva instituta, što još jednom dokazuje veru srpskih ratara u domaće hibride sa kojima mnoge generacije imaju iskustva. Sa drugog mesta nije se pomerio NS institut, sa 4.116.327 prodatih kilograma u toj sezoni, odnosno 17.85% od ukupne količine. ZP je u Srbiji tada prodao 3.642.704 kilograma i ostvario 15.80% učešća na tržištu.
Slabije rangirane kuće se takođe ponavljaju: KWS, Dekalb, Syngenta, LG…
Vratimo se sada na početak priče, odnosno na vreme kada su dva instituta – NS i ZP delila tržište semenskog kukuruza. Dokazalo se kroz godine da, bez obzira na pojavu mnogobrojnih semenskih kuća, mnogi ratari i dalje čvrsto veruju u domaći kvalitet. Prodaja njihovog semena jeste opala, ali definitivno svake godine posejani hibridi iz ove dve kuće zauzimaju izuzetno veliku površinu.
Za prošlu godinu, kako nezvanično saznajemo, mesta na tabeli su se prilično zanimljivo promenila. Izgleda da je prinos za ponos ono čemu ratari zapravo teže i čemu se uvek rado vraćaju. Naravno, mi ćemo vas obavestiti o svim novim zvaničnim informacijama, čim one budu stigle do nas.
Do tada, ne zaboravite na našu anketu i obeležite na portalu čije ćete vi hibride kukuruza sejati u predstojećoj setvi. Hajde da zajedno proverimo da li će biti još novih iznenađenja!
Komentari