Setva najbitnija i najznačajnija operacija u poljoprivredi. Agrotehnički rok ili optimalni setveni rok za ratare crveno slovo u godišnjem rasporedu poslova. Setva je najbitnija operacija od koje sve zavisi, ali da bi se ona uspešno odvijala i da bi sve išlo po planu i u roku, neophodna je dobra agrotehnika – priprema zemljišta i nakon setve zaštita kao vrlo bitan i neizostavan deo same proizvodnje.

Iz godine u godinu promene su sve izraženije i svaka godina je priča za sebe i što je vrlo bitno da sve ono što je nekada bilo normalno i očekivano u samoj proizvodnji je sada drastično promenjeno.
Period od pre deset godina je za ne uporediti sa ovim današnjim uslovima u kojima se odvija sama proizvodnja.

Odstupanje od tradicionalnih vremenskih ciklusa: Uticaj sušnih perioda na setvu

Konkretno ako je nekada važilo pravilo da se:

• repica seje od 05.08 – 25.08
• ječam od 01.10 -15.10
• pšenica od 05.10 – 25.10

Retko koji proizvođač se danas može pohvaliti da je setvu završio u predviđenom agrotehničkom roku. Sama setva kao operacija se pomerila ne za 5 do 10 dana, kao u nekim ne tako davnim periodima, sezonama, već na protiv ta odstupanja su drastično izražena.

I sve ovo je nešto zajedničko za ove tri kulture. Drastična odstupanja od stvarno predviđenih rokova. Jedini i glavni razlog su sve ekstremnije vremenske prilike, uslovi. Najupečatljivije za ovih poslednjih 10 godina su suše.

Znači male ili vrlo male količine padavina, a ekstremno visoke temperature su dva vrlo bitna razloga u odstupanju od optimalnih setvenih rokova. Nedostatak padavina i vlage u zemljištu automatski pomeraju setvu za koji dan, ili nedelju zbog nemogućnosti pripreme parcela – zemljišta za setvu.

Vrlo je karakteristično da su količine padavina neznatne ne samo za avgust već i za septembar i oktobar. Da se „lepi dani“ produžavaju i da se sama zima pomera bez obzira na mesec kad bi trebala da bude i kada se nekad znalo šta dolazi kada nam počne jesen i kada iz hladnih jesenjih dana ulazimo u još hladnije zimske. Sada se repica ne seje u avgustu već skoro sredinom septembra.

Ječam ulazi u setveni rok pšenice, a sama pšenica ide duboko u novembar. Sva ova pomeranja automatski utiču na proizvodnju. Ako se za setvenu normu ječma ili pšenice u optimalnom roku trošilo od 180 do 200 kg/ha pomeranjem termina setve dolazi i do povećanja same setvene norme od 220 do 250 kg/ha. Samim tim rastu i troškovi repromaterijala – semena.

Priprema zemljišta za savremenu poljoprivredu: Izazovi i promene u tehnikama tanjiranja

Za redovnu i kvalitetnu setvu neophodna i pravovremena i adekvatna priprema zemljišta. Nekada po šablonu: za pripremu parcela za setvu bilo neophodno 1 do 2 tanjiranja a u današnjim uslovima skoro je nemoguća misija za pripremiti zemlju, naročito ako se radi o setvi repice za koju se pripreme vrše dosta ranije, i koja zahteva jako finu strukturu.

Ove godine je bilo izraženo jako veliki broj tanjiranja da bi se zemlja usitnila za setvu. Ali mnogo veća i ozbiljnija gazdinstva su se usled nemogućnosti pripreme nekim ustaljenim metodama i tehnikama odlučili, na neke nove mere.

Veliku ulogu u pripremi su imale roto drljače. Naročito u pripremi parcela za setvu uljane repice ali nije izostalo njihovo angažovanje i u pripremi za druge kulture. I evidentna je činjenica da će njihova primena u dolazećim godinama biti sve izraženija.

Mogu raditi samostalno, može im se agregatirati još jedna mašina npr. sejalica tako da se u startu rešavaju dve operacije. Međutim sama ova operacija ide jako sporo, učinak je jako mali. Ograničena brzina kretanja pri radu max do 3 km/h i samim tim zbog većeg opterećenja ide i veća potrošnja nafte.

Rad sa ovom mašinom je u rangu oranja. Sa ovim automatski skače i trošak proizvodnje za još par hiljada dinara po hektaru. Uz to idu i troškovi radne snage, amortizacije.
I pored svih ovih mera i operacija zemljište nije u onom stanju u kakvom bi trebalo biti ali setva ipak kreće zbog bojazni da se neće sve stići .

Kvarovi na sejalicama: Posledice otežane setve na zahtevnom zemljištu

Otežana setva na suvoj zemlji sa grubom zemljišnom strukturom uzrokuje da često dolazi do kvarova na sejalici – uglavnom lomovi! U startu rastu i troškovi održavanja ali nepredviđeni, troškovi servisa, rezervnih delova i sve to direktno utiče na kalkulaciju same proizvodnje. I u najgorem slučaju da se pohabani delovi ne mogu odmah pronaći, dobaviti, onda mašina stoji, a veme odmiče.

Kasna setva, kasno nicanje a i vrlo loše nicanje naročito izraženo na uljanoj repici a primetno i u ječmu i pšenici. Toplo vreme, dani uzrokuju pojavu bolesti, insekata a i štetočina. Obavezno prskanje, zaštita repice, ječma i pšenice uzrokuje nove troškove i dodatno opterećuje proizvodnju.

Jako izražena ove godine pojava na teritoriji čitave Srbije su i poljski miševi. Topli dani su izazvali njihovo pojačano kretanje, reprodukciju i samim ti i veću aktivnost na polju. Vidno je pričinjena šteta naročito na ranije posejanim usevima u ovom slučaju u uljanoj repici. I onda opet dolazimo do toga da moramo opet dodatno ulagati u sredstva za suzbijanje istih i u potrebnu radnu za obavljanje poslova zaštite useva.

Ako uzmemo u obzir i ekonomske uslove u kojima se sama proizvodnja odvija onda se postavlja pitanje gde smo sada mi? I šta nam je činiti?!

• Možda neki drugi alternativni načini proizvodnje i pripreme zemljišta ili
• Usled izraženih temperaturnih oscilacija, ekstremno visokih temperatura prelazak na sisteme navodnjavanja i na ovaj način ovim metodama, rešenjima stabilizovati proizvodnju i omogućiti nesmetano odvijanje iste.

Kakva nam god vremena dolaze i sa kakvim god se izazovima suočavamo činjenica je da se moramo prilagodjavati i menjati celokupan sistem poslovanja i uvoditi niz mera i aktivnosti koje će biti prilagodjene odrdjenom trenutku ili vremenu.