Kraj godine je vreme kada se sabiraju utisci, ali i planiraju dalja ulaganja. Kakvi su prinosi kukuruza postignuti ove godine i da li su ratari zadovoljni rodom, ali i na koji način proizvodnja ove ratarske kulture može da se unapredi samo su od nekih pitanja kojima smo posvetili ovaj članak.
Na ovu temu razgovarali smo sa dr Životom Jovanović sa Instituta za kukuruz „Zemun polje“, a prema njegovim rečima, 2020. godina je bila jedna od najboljih i izuzetno rodna za kukuruz.
Kukuruz je ove godine posejan na površini između 950.000 i milion hekara, a prinosi su se kretali od 5,5 do 7,5 tona po hektaru.
Važno je istaći da su prinosi bili visoki i stabilni, a da su za to zaslužna tri faktora: odlični vremenski uslovi i dovoljne količine padavina tokom vegetacije, dobro urađene agrotehničke mere, ali i pametan izbor kvalitetnog semena kukuruza.
možda vas zanima
Najčešća gljivična oboljenja kukuruza
17/12/2020
Kako lečiti "ludi vrh" kukuruza
23/08/2018
Izbor hibrida kukuruza
Za izbor vrste hibrida jako je važno unapred znati nekoliko stvari, a svakako je poželjno dodatno se konsultovati se sa najbližom poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom.
Kako navodi dr Jovanović, prvenstveno je važna namena proizvodnje: da li se kukuruz gaji za zrno, da li je proizvodnja klipa, odnosno berba beračima, da li je industrijska prerada ili se uzgaja zbog pravljenja kvalitetne silaže, gde je potrebno povećati broj biljaka za 5-10.000 po hektaru. Takođe, na izbor hibrida utiče i o kojoj vrsti kukuruza se radi: da li je proizvodnja belog kukuruza za ishranu ljudi, kokičar, šećerac.
Zatim, ništa manje važan je potencijal zemljišta i agroekološko područje, odnosno klimatski uslovi datog područja.
Recept za uspešnu proizvodnju kukuruza dr Jovanovića je da se ne uzima samo jedna vrsta hibrida, već dve ili više, i to iz različitih grupa zrenja zbog različitih rizika.
Koje FAO hibride kukuruza koristiti
U prethodnim decenijama gajili su se kasni hibridi duge vegetacije, koji pripadaju FAO grupama 600, 700 i 800. Reč je o hibridima kukuruza koji su odlično uspevali u ravničarskom području Vojvodine i Centralne Srbije.
Međutim, savremene tendencije su potpuno drugačije. Gaje se hibridi kraće vegetacije, vrlo visokog genetskog potencijala rodnosti – između 15-20 tona suvog zrna. Reč je o hibridima FAO grupe zrenja 300 i 400, eventualno 500. Oni imaju dužinu vegetacije od 120 do 125 dana, a mogu da se proizvode sve do 600 metara nadmorske visine.
Ovi hibridi dobro podnose gustinu setve i ranije se ubiraju kombajnom. Još jedna važna stvar zbog čega su ovi hibridi bolji jeste zbog same tehnologije ubiranja kukuruza. Naime, kombajniranje kukuruza u zrnu zahteva hibride koji brzo otpuštaju vlagu, odnosno imaju niži sadržaj vlage (između 13-14%).
Optimalni rok za setvu kukuruza
Optimalni rok setve kukuruza je kada se setveni sloj na dubini od 10 cm zagreje na 10 stepeni Celzijusa. Međutim, s obzirom na klimatske promene koje su nastupile još u prvoj dekadi dvadesetprvog veka vremenski rok se pomerio. „To je ranije nastupalo između 10-15. aprila. Međutim, s obzirom na evidentne promene, naša preporuka je da se kukuruz ipak seje ranije“, navodi dr Jovanović.
Prvi razlog ovakve preporuke struke je – suša. Kako dr Jovanović navodi, ako uzmemo kao okvir 10 godina, kod nas je 5-6 godina sušno. Zbog toga setvu kukuruza treba započeti između 1-5. aprila, i to prvo na peskovitim zemljištima. Na teškim tipovima zemljišta Centralne Srbije, setvu kukuruza treba započeti 10-ak dana kasnije.
Sklop kukuruza
Razne kompanije nude različite hibride na našem tržištu, ali sve se više ide ka tome da bude što gušći sklop, jer on donosi i veći prinos. Međutim, to se dešava samo u idealnim uslovima. Prema rečima našeg sagovornika, kako kod nas postoje određeni problemi, kao što su loša agrotehnika, ali i suše, preporuka struke je da se vodi računa kada se odlučuje o sklopu kukuruza.
„U sušnim godinama vrlo visoke gustine iznad 70.000 biljaka po hektaru veoma su nepovoljno uticale na prinos kukuruza. Naša preporuka je da to bude 50-55.000 biljaka za kasne hibride kukuruza, a za srednje rane hibride i tamo gde ima dovoljno padavina može se povećati gustina sklopa za 5.000 biljaka“, savet je dr Jovanovića.
Navodnjavanje kukuruza
Ovo je uobičajena mera u Grčkoj koja može da poveća prinos kukuruza, prosečno za 30-50%, a u sušnim godinama čak i više. Međutim, kod nas još uvek nije zaživela, odnosno površine pod kukuruzom koji se navodnjava su jako male, jer je reč o skupoj agrotehničkoj meri.
Žetva (ubiranje) kukuruza
Prema proračunima struke, i kod strnih žita i kod kukurza zbog stare mehanizacije, ali i loše podešenih mašina postoje značajni gubici u žetvi kukuruza. Oni se kreću od 5% do 10%. Neophodno je da se takvi gubici svedu na tolerantnu meru od 2-3%, međutim sa mehanizacijom koja je u proseku stara preko 30 godina – to je teško uraditi.
Kako smanjiti troškove i povećati prinose kukuruza?
Prvo, važno je odabrati dobar predusev. Savet dr Jovanovića je da se što više gaji soja, tamo gde može, industrijsko bilje i višegodišnje leguminoze. Lucerka i detelina su izvanredni predusevi za kukuruz.
Zatim, treba izbegavati monokulturu zbog kukuruzne zlatice, a posebno voditi računa o đubrenju, jer se tu prave veliki propusti.
Foto: Agromedia, 2024, sva prava zadržana„Naši proizvođači kukuruza veoma malo zaoravaju osnovna mineralna đubriva. Zatim, nedovoljno se koriste organska đubriva, jer nam je devastirano stočarstvo u mnogim područjima. Greške se prave i kod obrade zemlje. Optimalna dubina je 25 cm, nikako više, jer dublja obrada poskupljuje proizvodnju, veći je utrošak goriva, itd“, objašnjava za naš portal dr Jovanović.
Priprema zemljšta sa jednim do dva prohoda kombinovanim oruđem može da se uradi u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, a uz podršku subvencija treba zameniti stare sejalice.
Naravno, ovo nisu jedini faktori koji utiču na visinu prinosa, ali ako se iskombinuju sa setvom na vreme, dobrim izborom hibrida kukuruza i drugim merama, rezultat ne može da izostane.
Razlike u pristupu uzgoja kukuruza na malim i velikim površinama
Ratari koji obrađuju preko 100 hektara uglavnom slušaju struku, ulažu u mašine, zemlju i razmišljaju dugovoročno. Pored toga, u prilici su da primene sve savremene agrotehničke mere.
Prema navodima našeg sagovornika, uzgoj kukurza na malim površinama je sasvim drugačiji. Oni proizvode kukuruz za sopstvene potrebe, ishranu svinja, tov junadi… Oni manje ulažu, rade ekstenzivniju proizvodnju, a gaje hibride koji daju nešto niže prinose. Njegov savet je da mali proizvođači više prate edukativna predavanja stručnjaka.
Komentari