Lucerka ima izuzetnu ulogu u ishrani domaćih životinja, pre svega preživara, i najčešće se koristi kao seno. Da bi se uspešno proizvela ova hrana, potrebno je pažljivo isplanirati ceo proces. Magistar ratarstva, Ljiljana Vuksanović, stručni saradnik Poljoprivredne stručne službe u Kragujevcu, kaže da je plan neophodan jer ova kultura zauzima parcelu na više godina.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Lucerka je kultura koja se za proizvodnju zelene mase iskorišćava od 5 do 7 godina, te zbog toga ceo kompleks agrotehničkih mera treba podesiti tako da omoguće povoljne uslove za život biljke i visoku proizvodnju za ceo period.
Sačuvajte kvalitet i prinos lucerke – zaštitite je od lucerkine bube
Lucerka je biljka umerenog i vlažnog podneblja kojoj odgovaraju plodna zemljišta optimalne pH vrednosti od 6,2 do 7,8. Na kiselim zemljištima nicanje biljke je otežano, usev se brzo proredi i smanjuje se dužina života lucerišta. Zbog toga je na kiselim zemljištima potrebna kalcifikacija, odnosno unošenje veće količine usitnjenog krečnjaka, kako bi se neutralisala kisela reakcija zemljišta. Najčešće se gaji kao čist usev, ili u kombinaciji sa drugim travama poput ježevice, visokog ili livadskog vijka.
„Uspešno zasnivanje lucerišta počinje plitkim oranjem posle žetve preduseva, a zatim ide obrada oko 30 centimetara dubine i zaoravanje mineralnih đubriva i krečnog materijala. Visok prinos lucerke ostvaruje se odgovarajućom ishranom. Počev od prve godine zasnivanja lucerišta, ne računajući godinu zasnivanja, primena azotnih đubriva nije potrebna. Lucerka ima manje zahteve prema fosforu, a velike prema kalijumu. Oba mineralna đubriva mogu se upotrebiti istovremeno sa osnovnom obradom zemljišta“, kaže Ljiljana Vuksanović, magistar ratarstva.
Uspešno zasnivanje lucerišta počinje plitkim oranjem posle žetve preduseva, a zatim ide obrada oko 30 centimetara dubine i zaoravanje mineralnih đubriva i krečnog materijala.
Količina mineralnih đubriva koja se upotrebi pri osnovnoj obradi dovoljna je za podmirivanje trogodišnjih potreba lucerke. Od četvrte godine kao mera nege upotrebljavaju se P i K đubriva. Smatra se da prihrana u jesen ima veći efekat, jer hranljive materije prodiru u veću dubinu.
„Za zasnivanje lucerišta treba koristiti sortno i deklarisano seme. U toplijim krajevima lucerka se može sejati krajem leta ili početkom jeseni, a kada su zime oštrije, i u proleće. Kod nas je setva najčešća u proleće i treba je obaviti što ranije. Ukoliko zbog padavina dođe do stvaranja pokorice, treba je razbiti lakim valjcima ili drljačom popreko, na pravac redova. Može da se seje ručno ili mašinski. Ukoliko se seje za proizvodnju krme, treba je sejati uskoredo na 12 do 15 centimetara. Ako je za proizvodnju semena, onda širokoredo od 30 do 70 centimetara. Dubina sejanja je do 1,25 centimetara, u zavisnosti od tipa zemljišta“, kaže naša sagovornica.
Za zasnivanje lucerišta treba koristiti sortno i deklarisano seme.
U godini setve lucerka se može kositi jednom do dva puta, s tim što bi prvo košenje trebalo obaviti nešto kasnije, odnosno u fazi punog cvetanja i formiranja mahuna. Drugo košenje sledi najmanje 4 nedelje pre pojave prvih jesenjih mrazeva.
„Najveći prinosi krme ostvaruju se u drugoj i trećoj godini. Visina košenja bi trebalo da bude od 6 do 8 centimetara. U našim uslovima prvo košenje lucerke obavlja se početkom maja. Ovo košenje je važno obaviti na vreme jer utiče na veći prinos, odnosno na bolje razviće drugog, trećeg i četvrtog porasta u godini. Za ishranu životinja lucerka se može koristiti sveža i to od faze butonizacije do početka cvetanja. U to vreme lucerka sadrži najviše hranljivih materija“, dodaje Ljiljana Vuksanović.
Sagovornica: Ljiljana Vuksanović, magistar ratarstva u PSSS Kragujevac
Komentari