Patogen Ramularia collo-cygni može da prouzrokuje ramularioznu (crtičastu) pegavost ječma i jedan je od sve značajnijih patogena ozimog i jarog ječma.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Prvi put registrovan je krajem 19. veka, a poslednjih decenija ekonomski je sve značajnije oboljenje. Prouzrokovač ramulariozne pegavosti ječma registovan je u Evropi od kraja 20. veka, a u Srbiji je nađen 2015. godine.
Značajne štete nanosio je jarom pivskom ječmu, a poslednjih godina sve značajniji je u usevu ozimog ječma. Štetnost ovog patogena ogleda se u brzom sušenju lista, stabljike i osja, čime se utiče na smanjenje kvaliteta zrna, i prinosa do 25 %.
Pravilna prihrana ozimih useva preduslov za dobar prinos
Domaćini ovog patogena su biljke iz porodice trava (Poaceae): ječam, pšenica, tritikale, ovas, travnati korovi (pirevina, divlji ječam). Simptomi se mogu javiti na svim nadzemnim delovima listovima, lisnom rukavcu, stabljici, osju, i ponekad na plevicama. Pege su pravougaonog oblika, smeđe do crne boje, okružene žutom zonom, vidljive i na licu i naličju lista, a gustina i broj pega zavisi od intenziteta napada, sortimenta i uslova sredine.
Specifičnost ovog patogena je da njegovo prisustvo može ostati neprimećeno do reproduktivne faze. Međutim, to nije uvek slučaj. Simptomi se mogu javiti od najranijih faza razvoja listova, tokom cele vegetacije, na svim nadzemnim delovima. Patogen se održava u biljnim ostacima zaraženom lišću i slami, zaraženim samoniklim i korovskim domaćinima, i zaraženom semenu.
Kako zaštiti ozime žitarice od virusnih oboljenja
Klijanjem i nicanjem biljaka iz zaraženog semena patogen se može širiti sistematično do početka klasanja. Tada se prvo uočava na vršnim listovima i listu zastavičaru. Sa zaraženih listova patogen se širi sporama koje ostvaruju sekundarne zaraze. Najveće štete prouzokovane su u uslovima mokrog i vlažnog vremena sa dugim sunčanim periodima, u fazi od početkla klasanja do kraja vegetacije.
Zanatsko pivo – spoj kvalitetnih sastojaka i čiste ljubavi
Proces brzog sušenja zaraženih delova podstaknut je lučenjem toksina rubelin. Mere borbe protiv ovog patogena podrazumevaju korišćenje zdravog (nezaraženog) semena, primenu plodoreda, suzbijanje korova domaćina, i u cilju sprečavanja širenja patogena tokom vegetacije primenu fungicida. Za suzbijanje ovog patogena primenjuju se registrovani fungicidi na bazi aktivnih materija iz grupe triazola u kombinaciji sa aktivnom materijom hlorotalonil.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autorka: Mast. inž. polj. Nevena Nikolić
Komentari