Mnogi ratari tvrde da im je suša odnela najveći deo ovogodišnjeg roda. Neki kažu da čak neće moći da pokriju ni troškove za dosadašnja ulaganja. Zato smo o ovoj temi detaljnije razgovarali sa jednim velikim i iskusnim ratarom iz Zmajeva kod Novog Sada. On nam je rekao kod koje će kulture gubici biti najveći, ali i šta bi zemljoradnici trebalo da promene od sledeće vegetativne sezone.
Žarko Kobilarov, ratar iz Zmajeva, rekao nam je kako on ocenjuje ovogodišnju proizvodnju ratarskih kultura, koja će se kultura manje, a koja više isplatiti.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
„Ako pogledamo ozime kulture, pšenicu, ječam, ili uljanu repicu, prinosi su zadovoljavajući. Konkretno govorim o Vojvodini. Kada je reč o jarim usevima, govorim o osnovnim kulturama, kukuruzu, soji, suncokretu i šećernoj repi, mislim da će nas iznenaditi rezultati, ali negativno. Ovde je, konkretno, počela žetva soje.“
„Prinos je oko 5 puta manji u odnosu na prošlu godinu, kada je u okolini Zmajeva i Novog Sada soja rađala po 2.000 do 2.700 kilograma po jutru. Sada je žetva već negde na pola i prinos se kreće od 200 do najviše 1.200 kilograma po jutru. Kada govorimo o kukuruzu, ono što ovde vidim, a mislim da je i u celoj Vojvodini tako, mislim da će biti dobro ako prinos bude samo duplo manji.“
Govorite o punoj agrotehnici u oba slučaja?
„Da, isti je nivo agrotehnike prošle i ove godine.“
Kako mislite da će to uticati na cenu kultura ove godine?
„Vidi se da se izvoznici i otkupljivači dogovaraju oko cene pojedinih biljnih vrsta. Cene uopšte nisu otišle gore, čak su ostale na nivou prošlogodišnjih. Ja sigurno neću prodati moju robu po ovako niskim cenama.“
Koliko bi trebalo da budu veće cene s obzirom na to koliko je umanjen rod ove godine?
„Sigurno je da cene neće moći da nadoknade umanjenje roda. Teško je sada prognozirati šta će tržište uraditi i do koje mere će cene otići gore. Ipak, mislim da će na kraju jednostavno biti manjak robe i jednostavno je samo pitanje dana kada će cene krenuti gore.“
Mogu da tvrdim da će kukuruz biti ekonomski isplativiji od soje.
Šta bi moglo da bude rešenje za ratare koji su već uložili neka sredstva u agrotehničke mere, u semena, đubriva i drugo?
„Ako govorimo o navodnjavanju osnovnih ratarskih kultrura, sigurno je da je to ekonomski neisplativo. Uostalom, nije moguće ni pokriti celu Vojvodinu, 1.600.000 hektara sistemima za navodnjavanje. Prema mom mišljenju u narednih nekoliko godina moraće da se menja tehnologija proizvodnje. Trebalo bi da se pređe na neke nove vidove obrade zemljišta, na čuvanje zimske vlage i akumulaciju vlage, da bi se koliko toliko ublažile posledice suše.“
„Na kraju, mislim da ove godine, osim što je zemljišna suša uticala na umanjenje prinosa, dodatan razlog su i izuzetno visoke temperature. Ja ne pamtim da su još neke godine bila 3 talasa sa temepraturama od preko 40 stepeni.“
Koja bi kultura ove godine mogla da bude najisplativija za ratare, a sa kojom će biti u najvećim gubicima?
„Ja ne radim šećernu repu, pa ne mogu da kažem za nju. Mogu samo da tvrdim da će kukuruz biti ekonomski isplativiji od soje. Kod soje će biti najstrašniji gubici.“
Očekujete li da će možda sledeće godine baš to uticati na površine pod sojom?
„Ono što sam ja mislio da će se desiti jeste da će zbog loše cene pšenice od žetve do danas, površine pod pšenicom biti manje. Međutim, sada mislim da će ljudi ipak zbog rizika od visokih temperatura i suše u julu i avgustu odlučiti da povećaju površine pod ozimim kulturama.“
Sagovornik:
Žarko Kobilarov, ratar iz Zmajeva
Komentari