Poslednjih godina svedoci smo česte upotrebe pesticida u poljoprivredi. Iako oni uglavnom mogu da osiguraju visoke prinose i dobru zaradu, imaju i nekoliko mana koje ne smemo zanemariti. Oni predstavljaju i pretnju po insekte i životinje. Zato je bitno da znate kako prirodnim putem možete da sačuvate i privučete oprašivače i druge korisne insekte na vašu njivu.
Pesticidi sa sobom nose velike rizike po životnu sredinu, pa samim tim predstavljaju pretnju životinjskom svetu i insektima, koji su takođe važan činilac u poljoprivrednoj proizvodnji, ali i u celom ekosistemu. Zato je veoma važno da se poljoprivrednici upoznaju sa operacijom Polinator.
Operacija „Polinator“ ima za cilj obnavljanje i stvaranje pogodnih staništa za korisne insekte oprašivače u poljoprivrednim predelima, u uslovima intenzivnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta. U ovom programu koriste se praktične i isplative mere usmerene na potrebe za oprašivanjem na lokalnom nivou za proizvođače ključnih useva gde je oprašivanje potrebno, ali i ugroženo.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Snežana Tanasković sa Agronomskog fakulteta u Čačku kaže: „Osnovna namena operacije Polinator jeste da se na nekorisnim poljoprivrednim površinama, na međama, uklone invanzivne, korovske ili drvenaste, nekorisne biljne forme i da se na tom zemljištu zaseje smeša trava i leguminoza, koje su cvetnice. One imaju intenzivne boje cvetova i samim tim privlače oprašivače, pčele, bumbare, solitarne pčele, ali isto tako služe i kao sklonište za korisne insekte“.
U Mađarskoj smo saznali i da, kada je reč o tehnologiji koja se primenjuje prilikom operacije Polinator, jednu polovinu bilja potrebno je kositi ranije kako bi te biljke permanentno cvetale. Takođe, preporuka je da širina zone zasejana pomenutom smešom bude 6 metara. Dužina, naravno, zavisi od veličine njive ili voćnjaka.
Snežana Tanasković sa Agronomskog fakulteta u Čačku objašnjava: „Lako je održavanje. Odmah po nicanju biljke ulaze u fenofazu cvetanja. Početkom cvetanja polovina ove površine se pokosi. Preporuka je da se sva pokošena količina iznese sa te površine, a stočari je mogu iskoristiti i u ishrani domaćih životinja jer je to izuzetno kvalitetna smeša“.
Osnovna namena operacije Polinator jeste da se na nekorisnim poljoprivrednim površinama, na međama, uklone invanzivne, korovske ili drvenaste, nekorisne biljne forme i da se na tom zemljištu zaseje smeša trava i leguminoza, koje su cvetnice.
„Istovremeno, pokošenoj masi omogućavamo da se nesmetano regeneriše, odnosno raste. Površina koja je ostala na početku cvetanja će intenzivno cvetati i u momentu kada ulazi u precvetavanje. Ona prosipa određenu količinu semena, dakle, sama se obnavlja. To joj daje i dugotrajnost, a mi je u tom momentu kosimo“, dodaje ona.
Ovakva smena cvetajućih površina obezbeđuje neprekidno stanište za razne insekte, ali i za neke ptice, pre svega fazane. Istovremeno, ivične površine na njivama se oplemenjuju i prave neku vrstu brane između vaših useva i životinjskog sveta. Zato je ova operacija ostavila pozitivne utiske na Syngentine goste u Mađarskoj. Pitali smo gospodina Stojana Anđelkovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, da li je, prema njegovom mišljenju, ovako nešto moguće i kod nas.
On kaže: „To je samo dobra volja da nešto promenimo. Neko će reći da imamo mi to i sada kod nas, tamo gde se zemlja ne obrađuje krenuo je korov ili trava. Ali šta će biti dalje sa tim korovom, da li će se on širiti i na druge parcele? Kako ćemo štiti useve od tih korova? Ovo bi bilo veoma interesantno i kada bismo posmatrali Vojvodinu, gde su ogromne parcele“.
Sudeći prema interesovanju i oduševljenju posetilaca kompanija Syngenta je na ovom putovanju ostvarila svoj cilj – a to je da upozna goste sa svojim projektima iz oblasti održive poljoprivrede. Uz to, Syngenta je još jednom pokazala da nije kompanija kojoj je najvažniji profit već da brine i o pravilnoj i bezbednoj upotrebi preparata za zaštitu, odnosno o očuvanju životne sredine.
Ovakva smena cvetajućih površina obezbeđuje neprekidno stanište za razne insekte, ali i za neke ptice, pre svega fazane. Istovremeno, ivične površine na njivama se oplemenjuju i prave neku vrstu brane između vaših useva i životinjskog sveta.
Miroslav Ivanović iz kompanije Syngenta kaže: „Naravno, naš moto jeste ne samo da budemo prodavci, nego da treba da ukažemo korisnicima naših semena i sredstava za zaštitu bilja na to kako mogu da izvuku maksimum iz tih proizvoda, ali isto tako i da im ukažemo i na određene mere rizika koje postoje i objasnimo im kako taj rizik da spreče“.
„Na taj način će i poljoprivrednici biti zadovoljniji, a usevi će biti zdraviji i bezbedniji. Cilj nam je i da pokažemo šta treba raditi u životnoj sredini, jer imamo resurse koje treba čuvati. Zaista smo upućeni jedni na druge i trudimo se da budemo na neki način servis svim našim farmerima“, dodaje on.
Za sada, u Srbiji operacija Polinator počela je da se izvodi na nekoliko lokacija u Vojvodini. Razvoj pojedinih smeša i useva na tim parcelama će se dalje pratiti, kažu Syngentini stručnjaci. Oni će dalje usavršavati Polinator i učiniti sve da on što pre bude dostupan i našim poljoprivrednicima. Naravno, i mi ćemo razvoj ove operacije pratiti zajedno sa njima.
Sagovornici:
Snežana Tanasković, Agronomski fakultet u Čačku
Stojan Anđelković, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine
Miroslav Ivanović, kompanija Syngenta
Komentari