Kišno proleće, a potom period visokih letnjih temperatura nisu išli na ruku ratarima u Šumadiji koji gaje suncokret. To je i razlog što šumadijski ratari koji na oko 200 hektara gaje ovu kulturu nisu optimisti. Kiša koja je pala polovinom jula mogla bi malo da spase rod, ali se ratari plaše da je za ranije hibride kasno stigla.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Marko Sretenović iz sela Dobrovodice kod Kragujevca brine o tome kakav će prinos biti, ali više je zabrinut za cenu o kojoj se još ništa ne zna. Ovaj mladi ratar ima 76 hektara pod pšenicom, kukuruzom i suncokretom.
„Zbog obilnih kiša u maju i junu suncokret je neujednačeno nikao, a onda i cvetao. Mislim da će se to maksimalno odraziti na prinos. Postoje rupe na poljima gde je seme istrulilo i nema pravilnog sklopa. Klima ove godine nije pogodovala suncokretu. U vreme kada je trebalo zrno da se naliva, temperatura je bila preko 38 stepeni. Kiša je malo spasila rod, ali ne tako drastično, jer raniji hibridi su već iz mlečne prešli u zrelu fazu“, kaže Marko Sretenović.
Raniji hibridi su završili fazu nalivanja zrna i kiša je prekasno stigla. Sretenović je ranijih godina u ovoj fazi razvoja suncokreta bio zadovoljniji. Na pitanje da li se isplati gajiti suncokret u Šumadiji on kaže: „Za razliku od ostalih kultura, on je vrlo nestabilan sa cenom. Ona varira od 25 do 40 dinara već nekoliko godina. On nam je kultura koju koristimo u tropolju. Nekad se isplati, nekad smo na nuli.“
Klima ove godine nije pogodovala suncokretu. Za razliku od ostalih kultura, on je i vrlo nestabilan sa cenom.
„Iskustva ih prethodnih godina mi govore da moram da gajim više kultura da bi uopšte bilo isplativo ovo čime se bavim. Možda bi trebalo preći na četvoropolje. Ja gajim pšenicu, kukuruz i suncokret. Razmišljam o uvođenju još jedne da bi se koliko-toliko zaštitio. Ranije se u Šumadiji pomalo gajila uljana repica, ali to nije zaživelo, kao ni soja“, kaže Sretenović.
Prema njegovoj proceni donja cena isplativosti suncokreta ne bi smela da bude ispod 25 dinara. Marko je odlučio da ostane na selu. Završio je gimnaziju i studirao je ekonomiju. Sa ocem, sa kojim obrađuje imanje, uložio je dosta novca, truda i vremena da bi mogao od ratarstva da živi. Sada kaže da nema nazad, baš zbog uloženog. Na trećini imanja zasejao je suncokret i jedan je od većih proizvođača ove kulture. Pšenica je već otišla po izuzetno niskoj ceni kojom nije zadovoljan.
„Sa pšenicom ove godine nismo uspeli da pokrijemo ni osnovne troškove. Rod je bio dobar, a cena nikakva. Preostaje mi da se nadam da će dobit doći ili iz suncokreta, ili od kukuruza“, dodaje Marko.
Sagovornik:
Marko Sretenović, ratar iz Dobrovodice
Foto: Biljana Nenković
Komentari