Na okućnicama i baštama, na besplatnoj pijaci, na dohvat ruke su kopriva, maslačak, tušt, rusomača, crvena detelina, loboda, mišjakinja… U baštama, posebno onim koje se obilno đubre stajnjakom i u kojima se ne upotrebljavaju hemijski preparati, odnosno svuda gde se povrće proizvodi u skladu s principima organske poljoprivrede, buja mnogo korovskih biljaka.
Maslačak - ©CanvaVećina nisu samo korovi, već su i izuzetno korisni dodaci ishrani. Posebno su dragoceni osobama koje imaju narušeno szdravlje. Sve ove biljke rastu i na okućnicama i travnjacima.
Zajedničko za sve takve biljke je da su kvalitetna, organska hrana koja raste nadohvat ruke, za proizvodnju ne traže nikakva ulaganja, a na trpezama mogu da se nađu tokom cele vegetacije. U našim uslovima najčešći jestivi korovi su kopriva, maslačak, tušt, rusomača, crvena detelina, loboda, mišjakinja…
Kada se upoznaju, bilo bi dobro da se ne uništavaju. Ako se baš mora, treba prvo obrati delove koji se mogu upotrebiti u ishrani. Bolje je da se u nekom uglu bašte ostavi deo zemlje na kojoj će ove biljke slobodno rasti i sa kojih će se brati «hrana».
Mišjakinja – najdosadniji korov, ali vrlo lekovit
Mišjakinja (Stellaria media) je poznata i kao ptičija hrana, mišije uvo… To je poljoprivrednicima najdosadniji, brzorastući korov, malo poznat kao lekovita biljka i izuzetno cenjeno povrće još od doba Rimskog carstva. Bogata je belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, etarskim uljima, oksalnom kiselinom, vitaminom C, kalijumom, kalcijumom, bakrom, magnezijumom, gvožđem. Poznata je i kao prirodni antiseptik, antireumatik, diuretik i laksativ.
Jestivi su listovi i mlade stabljike, a upotrebljavaju se sveži za pripremu salata, čajeva i variva. Sirovi listovi su mekani, nežni, a čaj ima ukus oraha. Pobornici zdrave ishrane njome zamenjuju spanać i tako je i pripremaju. Bere se tokom cele godine. Osim hranljivih, ima i lekovita svojstva pa se tako, u obliku čaja ili tinkture, koristi kao dodatak lekovima, za lečenje bolesti bubrega, bešike, želuca, creva, očiju, kože… Oblozi umiruju reumu i upalu zglobova.
Mišjakinja - ©CanvaTušt – otporna biljka dobra i za gibanicu
Tušt (Portulaca oleracea) je jednogodišnja korovska biljka koja se u bašti teško uništava. Najviše mu prija društvo paradajza, u čijoj blizini buja. To je zdrav i veoma koristan jestivi korov. Obiluje antioksidansima, a najbolji je biljni izvor omega-3 masnih kiselina. Bogat je izvor vitamina C, a poseduje i nešto manje količine vitamina A, B i E, kao i minerale kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe i cink. Sadrži i povećanu dozu oksalata zbog kojih se u ishrani za jedn obrok ne sme koristiti više od jedne šake.
Jedu se mladi, sočni listovi i izdanci koji se kod raznih naroda različito pripremaju. Blagog je, kiseloslanog, aromatičnog ukusa. Neki ih dodaju čorbama, sirevima prilikom pripreme pita i gibanica, a najčešći su u mešavini sa drugim povrćem u salatama. Negde se prže i mešaju sa origanom, peršunom, belim lukom, maslinovim uljem i sirom, a mogu da zamene i spanać u pripremi variva.
Pošto mladih listova ima tokom čitave vegetacije, oko padarajza treba ostaviti po koju biljku. Ona će se brzo razgranati i za kratko vreme sa nje će moći da se beru sočni, mladi listovi.
Tušt - ©CanvaMaslačak – ima ga svuda, čak i u salati
Maslačak (Taraxacum officinale) raste u krajevima sa umerenom i hladnom klimom. Pojavljuje se na livadama, u parkovima, baštama, voćnjacima, a u mnogim zemljama se gaji kao povrće u sistemu organske poljoprivrede. U maslačku se mogu naći vitamini A, B, C, cink, gvožđe, magnezijum fosfor, silicijum, natrijum, sumpor, mangan, karotinoidi, pelin, terpentinski alkohol i neki fermenti. U ishrani se koriste mladi listovi, stabljika, cvet i koren.
Listovi se beru do cvetanja, a to je u našim uslovima mart, dok se koren vadi u proleće i jesen, a stabljika seče u vreme cvetanja. Od mladih listova se, zajedno sa mladim crnim lukom, zelenom salatom, sirom i maslinovim uljem, priprema salata, od cvetova sirup sličan medu, razna vina i pivo, a prženi i samleveni koren je ukusna zamena za kafu. Pupoljci se mogu ukiseliti zajedno sa drugim povrćem u turšiji.
PROČITAJTE I
Ublažava tegobe kod osoba koje imaju problema sa jetrom, hepatitisom, upalom žučnih kanala, hemeroidima, anemijom, skorbutom… Čaj od maslačka deluje kao diuretik, ubrzava izbacivanje vode iz organizma, sok ublažava stomačne tegobe, a sirup čisti krvne sudove i reguliše varenje.
Maslačak - ©CanvaKopriva – korov koji leči alergije i prehlade
Kopriva (Urtica dioica) raste svuda, čak i na zapuštenim i hranivima siromašnim zemljištima, a najbujnija i najkvalitetnija je na zasenjenim, vlažnim delovima bašti, uz zid ili ogradu. Sadrži kalcijm, kalijum, gvožđe, fosfor, vitamine C i A i organske kiseline. U koprivi se nalaze i flavonoidi koji blagotvorno deluju na rad celog organizma. To je jedna od retkih biljaka bogatih titanijumom.
U ishrani se koriste mladi listovi, ali, bez obzira na bogatstvo minerala, ne priprema se sveži. Najčešće se dodaju drugom povrću u čorbe i variva, siru za pite i gibanice, nekim varijetetima gauda sira. Listovi usitnjeni u blenderu mineralima obogaćuju voćne sokove i ledene napitke, a mogu i da se suše za čaj i da ga piju osobe koje imaju problema s organima za izlučivanje tečnosti.
U medicini je poznata kao biljka koja ublažava alergije, probleme nastale zbog prehlade, giht, reumu, išijas, bolesti jetre, žuči, slezine, loše varenje, anemiju, dijabetes, a podstiče i rast kose.
Kopriva - ©CanvaRusomača – od pastirske torbe do variva
Rusomača (Capsella bursa-pastoris), poznata još i kao pastirska torba, hoću-neću i devojačka trava, raste svuda, i kao kopriva, čak i na neobrađenom i zapuštenom zemljištu. U svetu, posebno u zemljama Dalekog istoka, često se koristi u ishrani dok se kod nas malo zna o njenoj lekovitoj i hranljivoj vrednosti. U Šangaju je redovan sastojak pirinčanog hleba, dok se u Koreji koren dodaje varivima od povrća. U Evropi se mladi, sočni listovi dodaju raznim salatama.
Može se smatrati mesožderkom jer seme, kada je mokro, luči supstancu miksospermiu, koja privlači insekte i ubija ih. Aktivni sastojci ove biljke su flavonoidi, kalijum i peptidi, što znači da zaustavlja sve oblike krvarenja. Čaj pročišćava krv, pomaže u lečenju angine pektoris i reguliše krvni pritisak.
Rusomoča - ©CanvaCrvena detelina – dobar sastojak čorbama
Crvene deteline (Trifolium pratense) ima svuda oko nas, redovno je kosimo i kompostiramo, a nismo ni svesni da ima hranljiva i lekovita svojstva. Jestivi su listovi i cvetovi. U mladim listovima ima proteina, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, vitamina A, C, E i B kompleksa. Sadrže malo kalorija i odličan su dodatak dijetama, u obliku salata i čorbi. Dobro se slažu sa svim vrstama povrća jer nemaju gorak ukus.
Koriste se sveži, dok su mladi, ili se suše za čaj koji je dobar za ublažavanje tegoba od prehlada, bolnog grla, za iskašljavanje. Takođe, čisti krv, deluje kao antioksidans, a leti, kada se u njega doda koja kap limunovog soka i kockica leda, odličan je osvežavajući napitak. Čaj od suvih ili svežih cvetova prečišćava krv, a može da se koristi i kao dezinfekciono sredstvo i prirodni sedativ.
Crvena detelina - ©CanvaLoboda – česta zamena za spanać
Loboda (Chenopodium album) je brzorastuća jednogodišnja biljka koja se u Indiji gaji kao intenzivan usev i koristi u ishrani. U Evropi postoje kultivisane forme, a gaje se kao žitarice ili povrće koje je zamena za spanać. Blizak je rođak kvinoji koja se gaji i kod nas. Bogata je belančevinama, vitaminom A, kalcijumom, fosforom,kalijumom, a jestivi su mladi listovi i seme. Listovi i mladi izdanci se dodaju salatama ili pirjaju i pripremaju kao spanać, blitva, baštensko zelje ili kopriva. Treba je jesti umereno, zbog visokog sadržaja oksalne kiseline.
Laboda- ©CanvaOdgovara joj toplo i vlažno zemljište. Listovi se beru dok su mladi, kao kod duvana. Najukusniji su u maju. Tamo gde biljka smeta, treba je počupati dok su listovi mladi, dok ne preraste visinu od tridesetak centimetara.
Komentari