Iskustvo i Izazovi u Poljoprivredi: Razmišljanja Janka Turčana
Ovu godine su obeležile neslavne odluke Ministarstva poljoprivrede i naših predsednika, kao i nesretni rat u Ukrajini koji i dalje traje. Uticaj Evropske unije i Ujedinjenih nacija samo je doprineo haosu na tržištu, dok je Amerika takođe uveliko zainteresovana za teritoriju Ukrajine i njen plodni zemljišni potencijal. Svi ovi detalji doveli su nas do trenutne situacije.
Janko komentariše: “Šta bi se reklo, ne daj Bože nikome, ne ponovila se nikad više. Evo, ja sam u toj inteznivnoj poljoprivredi tridesetak godina i ne sećam se takve godine i tih pariteta. Da mi omanemo na svim kulturama i da budemo u negativnom saldu.
VIŠE
Znači to je nepojmljivo, za mene, a i nepojmljivo je za veliku većinu poljoprivrednih proizvođača jer to se nije se dešavalo do sada. Sad, da li smo pametni ili nismo pametni, zašto je sve do toga došlo – ima tu dosta stvari koje su uticale da dobijemo tu krajnju sliku. Krenuvuši od one neslavne odluke Ministarstva poljoprivrede i naših predsednika da zabrani izvoz. Onog nesretnog rata koji se još dan-danas vodi u Ukrajini.
Same Evropske unije, Ujedinjenih nacija koje ne znam zašto postoje na ovoj planeti. Kad su tražili da prvi kontigenti iz Ukrajine krenu prema Africi, da se tamo podmire sa tim žitaricama, a Evropska unija pokupila sve i napravila haos na tržištu. Pa i Amerike koja utiče na sve na svetu i koja će dosta velikim delom, koliko ja vidim, ući na teritoriju Ukrajine i tamo iskorišćavati njihovu plodnu zemlju… i eto to su ti neki parametri. U stvari to su ti detalji koji su doveli sve nas u ovu situaciju.”
Očekivanja i Planovi za Budućnost
Postavljam sebi pitanje – kakva su očekivanja od 2024. godine? Da li će mnogi poljoprivrednici ostati ili odustati od poljoprivrede?
Na nedavnom sastanku razgovarali smo o zakupu zemljišta i strategijama kako da se izborimo na tržištu. Svi smo očekivali boljitak, ali iskreno, ne vidim značajnije poboljšanje u narednoj godini. Oseća se veći pritisak koji će dovesti do odustajanja od strane mnogih poljoprivrednika.
“Za narednu godinu ne vidim nekog značajnog boljitka. Vidim samo tu još veći pritisak koji će uticati na mnogo nas poljoprivrednika i doćiće do odustajanja. Jer vam sada mogu odgovorno reći ovo – živim na teritoriji Stare Pazove i čujem dav već ljudi moraju da prodaju određenu količinu svoje zemlje, koju su nasledili od svojih predaka, da bi namirili ta neka zaduženje i sve to jer svi smo ostali u minusu. I tako je to sada.
Semenske kuće su već izašla sa 1.000,00 din jačom cenom semenske robe za dogodine u odnosu na ovu kalendarsku godinu. Ne vidim uopšte razlog zašto to napravili ali opet, to je njihovo. Mi moramo da uzmemo semena, moramo da poslujemo, tako da ćemo morati da sednemo opet na njihovu nameštenu stolicu i tako će biti.”, priča Janko.
Setvene Strukture i Budući Ciljevi
Moramo pažljivo planirati buduće setve. Lično planiram obrađivati pšenicu, suncokret i soju, dok će ostatak biti posvećen kukuruzu. Naša odluka je da radimo sa četiri kulture kako bismo osigurali stabilnost protiv nepredviđenih okolnosti. Sve je to deo procesa usmerenog na adaptaciju kako bismo pronašli najbolje kombinacije za naš uspeh.
Perspektiva o Mogućim Promenama
Pitali smo da će u poljoprivredi doći da kažemo do nekog “čistilišta” i da će na selu u ovoj branši ostati samo oni najuporniji ili da kažemo najmudriji , a da će drugi ipak biti prinuđeni da traže posao u nekim drugim oblastima, a Janko je podelio sledeći stav.
On je rekao da je pitanje da li će poljoprivreda postati svojevrsno čistilište i da postoji mogućnost da će većina tražiti uspeh u drugim oblastima, možda čak i u profesionalnom obrazovanju.
“Ja sam spreman da istrajem u poljoprivredi i tražim nove načine da se prilagodim. Neću odustati, tražićemo nove kombinacije i strategije. Međutim, bojim se da nećemo moći zadržati veći deo zemlje zbog finansijskih izazova i političkih pritisaka.
Činjenica je to, ali ja gledajući sebe – ja sam sad u 50-im godinam života. Tonemo, uložio sam dosta truda i dosta znoja i krvi da kažem, u sve u tu moju proizvodnju i sad u mehanizaciju.
Svašta smo mi godinama kupovali da bismo mogli da se bavimopoljoprivredom. Tako da ja sigurno neću odustati.
Tražićemo neke kombinacije, možda u promeni neke kulture, da još nešto uvrstimo ili šta znam. Ali ja sigurno neću biće mlađi… Ima i onih koji primera radi ovo gledaju kao hobi. Većina je i još u nekom radnom odnosu imaju i do nekih desetak lanaca, katastarskih jutara zemlje koju obrađuju.
Ja mislim da oni to više neće moći da rade. Jer iako nemaju puno ulaganja, te površine ne daju značajane prinose. I bez obzira što je to njihova zemlja na koju ne plaćaju zakup, ali nemaju ni prinose.”
Šta vi kažete?
Komentari