Preko 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu države nalazi se na teritoriji Kolubarskog okruga. Od toga je samo na području grada Valjeva 355,8 hektara u 74 katastarske opštine.

Godišnjim programom korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ove parcele grad na Kolubari kao i druge lokalne samouprave zainteresovanim poljoprivrednicima putem javnih nadmetanja daje u zakup, dok pravo na na besplatno korišćenje imaju javne ustanove.

Trenutno je u valjevskim selima u zakup uzeto nešto više od 39 hektara, dok nepuna 52 hektara bez nadoknade koriste ovdašnja Poljoprivredna škola, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba i Kazneno popravni zavod za maloletnike. Osim toga nekoliko hektara je pošumljeno u okviru projekta pošumljavanje Srbije.

”Tokom 2019. i 2020. godine veoma mali broj poljoprivrednika je uzeo državno zemljište u zakup. Intersovanje je prošle godine bilo dosta veće kada je izdato 26 hektara u Goloj Glavi, Strmnoj Gori, Bobovi, Vragočanica, Klincima, Babinoj Luci, Donjoj Bukovici, a ove 8,2 hektara u Pričeviću, Bačevcima, Suvodanju, Staparu, Mrčiću”, kaže Milena Janković, savetnik za vodoprivredu i poljoprivredu u Gradskoj upravi Valjevo.

Prihodi koji se ostvaruju od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u iznosu od 40 odsto pripadaju lokalnoj samoupravi, a 60 odsto Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Početna cena zemljišta koje se daje u zakup se formira na osnovu prosečne postignute cene u prethodnoj agroekonomskoj godini.

Kako pojašnjava naša sagovornica, u prvom krugu nadmetanja cena je stopostotna, a komisija za sprovođenje javnog nadmetanja ima pravo da izvrši korekciju cene. Već u drugom krugu nadmetanja cena može da bude niža i 60 posto od početne, a sve u cilju kako bi se što više zemljišta izdalo.

Tako početna cena za njivu treće klase iznosi 61,76 evra po hektaru, a šeste klase 38,89 evra. Livada druge klase može se uzeti u zakup po početnoj ceni od 29,76 evra po hektaru, livada sedme klase 13,73 evra, dok je pašnjak druge klase 22 evra, a pašnjak sedme klase 10 evra po hektaru. U valjevskim selima veoma su retke njive prve i druge klase.

”Ove cene su jako pristupačne i nije težak put da se dođe do zemljišta na ovaj način. Ali, ne bih znala da kažem koji su glavni razlozi za malo interosivanje poljoprivrednika. Ovde su uglavnom usitnjene parcele, dosta ih je zakorovljeno, a najviše je zastupljena livada šeste klase. Nisu njive kao u Vojvodini prve klase. Ovo je i brdsko planinski kraj gde je u selima dosta staračkih domaćinstava ”, navodi Jankovićeva.

Po njenim rečima, bilo je slučajeva da su pojedinci bespravno koristili državno poljoprivredno zemljište, zašta su propisane velike novčane kazne. U tom slučaju u obavezi su da plate tri puta veću cenu od početne, poljoprivredno gazdinstvo tri godine prelazi u pasivan status i nemaju pravo na podsticaje.

U jedinstvenom registru Uprave za poljoprivredno zemljište piše da je u vlasništvu države na teritoriji Lajkovca ukupna površina državnog zemljišta 357,94 hektara od čega je u zakupu trenutno oko 19 hektara. Od oko 70 hektara u Ljigu u zakup je izdato 20, dok je u Mionici izdato 68 a ima 182 hektara.

Na području ubske opštine u državnoj svojini je 515 hektara a trenutno je izdato 149. Najmanje ovog zemljišta ima u Osečini svega 53,9 hekatara od čega su u zakup izdata samo četiri hektara.