Iako je rod kukuruza prošle godine bio manji od uobičajenog, naše trenutne zalihe ove žitarice su prilično velike. Zašto je tako i šta možemo da očekujemo kada je reč o formiranju ovogodišnje cene kukuruza otkrio nam je stručnjak koji ovu temu prati već decenijama, gospodin Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije“.
Sa gospodinom Vukosavom Sakovićem iz udruženja „Žita Srbije“ razgovarali smo o trenutnim dešavanjima na tržištu kukuruza. On nam je objasnio zašto i kako cena pšenice utiče na cenu kukuruza, koji su faktori za povećanje, odnosno smanjenje setvenih površina pod ovim žitaricama, ali i šta bi moglo da formira ovogodišnju cenu kukuruza.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Gospodine Sakoviću, kako biste objasnili trenutna dešavanja na tržištu kukuruza i kakva očekujete da će biti cena ove žitarice u narednom periodu?
„Kada je reč o kukuruzu, istakao bih najpre da prošla godina nije odgovarala proizvodnji ove kulture. Prošlogodišnji rod je za oko 20-25% manji nego godinu dana ranije, kada je bio rekordan, odnosno za oko 10-13% manji od nekog petogodišnjeg proseka. Logično je bilo da proizvođači uz manji rod očekuju i bolju cenu.“
„Cene su samo u startu bile bolje nego što se očekivalo, dok se još mislilo da će rod biti dobar. Ipak, ni tada nisu bile na nivou koji su očekivali proizvođači. Međutim, rod kukuruza je bio manji i u svetu, kao i kod nas. Uz to, priče o veoma visokom rodu pšenice i ogromnim količinama te žitarice, koja je proizvedena za stočnu hranu, na neki način su bile teg za kukuruz koji ga je pogurao i povukao nadole.“
„Uobičajeno je da stočna pšenica bude na međunarodnom tržištu evro do dva skuplja od kukuruza. Međutim, ona je danas za evro do dva jeftinija od kukurza i naprosto ne dozvoljava da njemu cena raste. Takođe, bitno je kod kukuruza i to što naši proizvođači, čekajući bolju cenu, nisu prodavali svoj rod nakon berbe, kada je cena još bila pristojnija.“
Uz povoljne vremenske uslove i nekoliko letnjih, dobro raspoređenih kiša priča o rodu i isplativosti kukuruza ipak bi mogla da bude mnogo, mnogo bolja.
„Godinu dana ranije, za pet meseci ekonomske godine, mi smo izvezli oko 1.600.000 tona kukuruza. Ove godine, za isto vreme izvezli smo nepunih 600.000 tona, dakle za ceo milion tona manje. Upravo to uzdržavanje od prodaje stvorilo je zaista velike zalihe, a vreme prolazi, već polako počinje i setva kukuruza.“
„Dakle, bližimo se i prodaji novog roda kukuruza. Zbog svega toga postoji opasnost da se, kao i kod pšenice, prenesu veće količine zaliha nego što je uobičajeno. Ipak, dok za pšenicu ne postoje skoro nikakve šanse da se cena promeni nabolje, cena kukuruza se lokalno može promeniti, što pre svega zavisi od vremenskih prilika.“
„Vidite kako se vreme menja, imali smo izuzetno blagu zimu, a istovremeno poplave i snegove. To znači da zaista sve možemo da očekujemo, pa čak i novu sušu koja će promeniti cenu na domaćem tržištu. Naravno, nije lepo priželjkivati sušu, jer bi to značilo da desetkujemo i sledeći rod. Više bi nam svima odgovaralo da imamo nov rekordan rod i da kroz visoke prinose lakše prihvatimo nisku cenu.“
Da li se ovakva situacija može reflektovati i na površine koje će ovog proleća biti posejane kukuruzom?
„Nas je suša prošle godine pogodila i kada je reč o soji, kao i o kukuruzu. Ono što se može očekivati u ovom trenutku jeste da će biti više zasejanog suncokreta. Bez obzira na sve proteste prošle godine, proizvođači su ipak najviše zadovoljni kako su prošli sa suncokretom. Verovatno zato i imamo najave da će setvene površine pod suncokretom biti veće.“
„Ipak, suncokret je kultura sa ograničenim površinama, koje su barem 5 puta manje nego one koje su obično pod kukuruzom. Zato suncokret ne može da oduzme velike površine, pa će se nove preraspodele hektara verovatno dešavati između soje i suncokreta. Dakle, kukuruz možemo očekivati na nekih tradicionalnih milion hektara. Inače, uglavnom je u Srbiji pod ovom žitaricom između milion i 1.100.000 hektara, ali smo poslednjih godina bliži cifri od milion.“
„To su sasvim pristojne površine za ovu zemlju, u kojoj prinosi mogu da budu veći od 8 tona po hektaru, a rekordni se kreću i do 16. Uz povoljne vremenske uslove i nekoliko letnjih, dobro raspoređenih kiša priča o rodu i isplativosti kukuruza ipak bi mogla da bude mnogo, mnogo bolja.“
Na terenu često čujemo da se ljudi boje letnjih suša i da zato sa kukuruza prelaze na neke druge kulture, uglavnom one koje se beru pre leta. Kako komentarišete tu činjenicu?
„Suše su u našim krajevima postale uobičajena pojava. Otprilike je svaka treća godina sušna. One skoro da ne pogađaju pšenicu, koja ima kraću vegetaciju i ne dotiče je period visokih temperatura. Zato su i prinosi kod ove žitarice manje zavisni od vremenskih promena. S druge strane, prinosi kod određenih sorti pšenice su znatno povećani. Prošle godine smo imali mnogo rekordera koji su imali prinose veće od 10 tona pšenice po hektaru.“
„Ako sada uporedimo cene pšenice i cene kukuruza i ako govorimo o stočnoj pšenici i kukuruzu, koji su međusobno konkurentni, onda možemo da primetimo da ni razlika u prinosima nije tako velika. Na to bi trebalo da dodamo i činjenicu da je proizvodnja pšenice nešto jeftinija od proizvodnje kukuruza. Sve su to dodatni razlozi zbog kojih pšenica ima određenu perspektivu i zbog kojih će u narednom periodu zauzeti još veće setvene površine.“
„Za nas je bitno da se izvrši jasna podela između stočne pšenice i kvalitetnih sorti na tržištu, koje su namenjene za ljude kao potrošače. Jedan razlog je što se među ovako različitim sortama pšenice razlikuju i njihovi prinosi, a drugi je, naravno, probirljivo svetsko tržište.“
Sagovornik:
Vukosav Saković, „Žita Srbije“
Komentari