Na štandu Instituta za kukuruz „Zemun Polje“, na novosadskom Sajmu poljoprivrede, sreli smo dr Životu Jovanovića. Od njega smo saznali koji su hibridi ove godine među ratarima bili najpopularniji, ali i nekoliko saveta za poljoprivrednike koji, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, još nisu posejali kukuruz. Ukoliko ste i vi među njima, obavezno poslušajte preporuke ovog iskusnog stručnjaka.
Sa dr Životom Jovanovićem iz Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ razgovarali smo na ovogodišnjem Sajmu poljoprivrede o kasnoj setvi i najboljim hibridima koji se za nju preporučuju, ali i o hibridima koji su bili najtraženiji među ratarima koji su ove godine bili u prilici da kukuruz poseju u optimalnom roku. Pogledajte šta smo saznali.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
„Mi smo izuzetno zadovoljni prodajom ZP hibrida, s obzirom na to da ova 2016. godina protiče u najboljem redu. Institut za kukuruz pripremio je dovoljne količine ZP hibrida, veoma kvalitetnog semena, kako za domaća, tako i za inostrana tržišta, odnosno za okolne zemlje u koje izvozimo naš kukuruz.“
„Ipak, neki ratari u Srbiji imaju određene probleme, s obzirom na to da su prolećne temperature bile veoma niske i da je bilo čak i snežnog pokrivača. Ljudi nisu mogli da poseju kukuruz u optimalnom roku, pa zato za njih u obzir dolaze hibridi kraće vegetacije, iz grupe zrenja 300. To su, na primer, hibridi ZP 333, novi udarni hibrid, ZP 341, prošireni, dobro poznati hibrid, kao i dva nova hibrida, ZP 366 i 388. To su hibridi sa oko 115 dana vegetacije, a gaje se na nadmorskim visinama do čak 700-800 metara.“
„U svakom slučaju, kukuruz bi trebalo da se poseje što pre kako bi uspešno završio vegetaciju. Na nešto nižim područjima, do nadmorske visine od 600 metara, mogu se sejati i hibridi iz FAO grupe zrenja 400. To su dva hibrida, novi ZP 427 i hibrid dobro poznat proizvođačima, ZP 434 od 120 dana vegetacije.“
„Setvom sada, do 25. maja, ili čak i do 1. juna, dobijate kukuruz koji će stići za berbu tokom septembra ili oktobra meseca. Proizvođači će u svakom slučaju biti zadovoljni podjednako kao i da su ga ranije posejali. To je prava namena ovakvih hibrida kraće vegetacije, da se iskoriste u nepovoljnim uslovima.“
Kakva bi trebalo da bude gustina setve i koje biste još važne agrotehničke mere istakli?
„Kada je reč o gustini setve, ona bi za pomenute hibride trebalo da bude malo veća, odnosno, najbolje je da posejete između 60.000 i 70.000 biljaka po hektaru. Međuredni razmak trebalo bi da iznosi 70 centimetara, a u redu između 20 i 24,5 centimetara. Savremene pneumatske sejalice u svakom slučaju imaju tu mogućnost, kao i starije sejalice mehaničkog tipa.“
Naša preporuka je da se nikada ne gaji jedan hibrid, već da se proizvođači odluče za dva ili više hibrida različite dužine vegetacije, zbog eventualnih problema koji mogu nastupiti tokom proizvodnje kukuruza.
„Od ostalih agrotehničkih mera, izdvojio bih pre svega đubrenje kao veoma važnu meru, kao i pripremu zemlje. Bitno je da se kukuruz u što kraćem vremenskom periodu zaseje, na dubini setve od oko 5-6 centimetara, da se vodi računa o brzini setve, da ona ne pređe između 6 i 10 km/h.“
„Takođe, ukoliko nisu primenjena mineralna NPK đubriva tokom jeseni, trebalo bi da se upotrebe sada, i to ona koja su sastava 10:30:20, 8:24:16, eventualno 15:15:15 ili 16:16:16. Količina, naravno, zavisi od plodnosti parcele i trebalo bi da iznosi između 200 i 400 kg/ha. Na kiselim zemljištima ne bi trebalo koristiti UREU, već KAN ili AN, čvrsta azotna mineralna đubriva. Na kraju, ukoliko bude padavina tokom vegetacije, možete obaviti i jedno prihranjivanje, najbolje sa KAN-om, oko 150-250 kg/ha.“
Kada je reč o već posejanom kukuruzu, koji je hibrid bio najpopularniji i zašto?
„Izuzetno je popularna najnovija šesta generacija ZP hibrida. Od srednje kasnih bili su vrlo traženi ZP 606, ZP 666, negde i ZP 600. Od srednje stasnih hibrida veoma su traženi bili ZP 555, naročito u centralnoj Srbiji, gde se kukuruz ubire beračima i čuva u koševima i 560, tamo gde se kombajnira, a od srednje ranih hibrida već pomenuti iz grupe zrenja 300 i 400.“
„Naša preporuka je da se nikada ne gaji jedan hibrid, već da se proizvođači odluče za dva ili više hibrida različite dužine vegetacije, zbog eventualnih problema koji mogu nastupiti tokom proizvodnje kukuruza.“
Sagovornik:
dr Života Jovanović, Institut za kukuruz „Zemun Polje“
Komentari